Из нове књиге САВРЕМЕНИ УШКОПЉЕНИЦИ Александра Лукића

ВИЈУН

На брштоку тик уз вир бејах

годинама сакривен за старим стаблима

врба одакле осматрах бутине девојака,

старијих коју годину од мене.

Толико дуго крчмих ту слику

у маштаријама. Те светле женске бутине

углачане кундаке у памћењу.

Оне са вретеном у руци одмотаваше

конац низ таласе реке,

младе и гиздаве жељне љубави,

беху одреда.

Изворчић са водом зеленом а над њим леска,

зрневље лешника са грана. Златна икра.

Ту је чист крај.

Речна трава подсећа на дечије чуперке,

у брзацима врхови јова налазе огледало.

Након свега ја сам онај крупни коњски зуб

избачен после поводња на спруд златаст,

песковит, оцеђен.

Мрешћење риба у плићаку Пека,

узмућен муљ, кључање воде за рибљим перајима

наличи мом сећању.

Вијун из муља,

помаља главу.

Пошто утихне рибљи мрест – дунуће ветар

и заљуљати брест над водом. Са месечином ће

се плићаку реке привући грабљивице.

Икре је и превише, заситиће незване госте.

Ових дана излази из штампе нова књига песама Александра Лукића САВРЕМЕНИ УШКОПЉЕНИЦИ у издању ваљесвке "Интелекте". Видети више:

https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/zeleni-ducan-izlog-keiga/novaizdanavalevskeintelekte

http://bezdanaumetnost.blogspot.com/2010/07/blog-post.html

Kraj jedne farse, ili "Meša Selimović" po 22. put

У 22. избору за најбољу књигу године учествовала су 52 критичара из Београда, Новог Сада, Младеновца, Крушевца, Ниша, Ужица, Крагујевца, Смедерева, Новог Пазара, Зрењанина, Сомбора, Бањалуке, Мокрина, а предложили су укупно 90 наслова.Свој глас овој књизи дали су: Бојана Стојановић-Пантовић, Милета Аћимовић Ивков, Соња Веселиновић, Драган Хамовић, Радивоје Микић, Душан Стојковић, Милош Петровић, Александар Костадиновић, Зоран Јеремић, Александар Б. Лаковић, Ален Бешић, Татјана Лазаревић-Милошевић, Јован Пејчић, Горан Максимовић и Саша Радојчић.

- Верујем да ће ова награда са својом традицијом и репутацијом, јавним престижом и рејтингом, дати ново светло, ширу акустику и већу јавну пажњу песничко опусу Живорада Недељковића, његовим књигама које он исписује дуго, стрпљиво, тихо и промишљено - рекао је Гојко Божовић, главни уредник "Архипелага". Овогодишњи избор најбоље књиге године, који организују "Новости", заправо је први у низу догађаја који ће током 2010. у Србији бити уприличени поводом великог јубилеја - 100 година од рођења Меше Селимовића. Доделу значајног књижевног признања 3. марта пратиће изложба документарних фотографија са досадашњих уручења награда. Наша компанија, у склопу прославе, припрема пројекат Селимовићевих Одабраних дела. А само шест година пошто је минуо светом а остао у нашим животима, основана је награда са Месина именом која се додељује 22. пут. Награду "Меша Селимовић", на иницијативу Огњена Лакићевић и Драгана Богутовића, Установили су 1988. "Вечерње новости" и Удружење издавача и књижара.

...

РАНГ ЛИСТА

1. "ОВАЈ СВЕТ", Живорад Недељковић-15 гласова

2. "ЉЕТОПИС ВЈЕЧНОСТИ", Жарко Команин-14 гласова

3. "ФОРУАРД", Слободан Владушић - 12 гласова

4. "ГЛАСОВИ У ветру", Гроздана Олујић-11 гласова

5. "ПЛАНЕТА ДУНАВ", Љубомир Симовић - 10 гласова

6. "СРПСКА КЊИЖЕВНА АВАНГАРДА", Гојко Тешић - 8 гласова

"СВИ НА КРАЈУ КАЖУ МАМА", Љиљана Ђурђић "КОФЕРИ Џим Џармуш", Петар Матовић 7. "ДОКТОР АРОН", Вук Драшковић - 6 гласова

"ПИСМА ИЗ Прастари БУДУЋНОСТИ", Братислав Р. Милановић

"ТРИ СЛИКЕ ПОБЕДЕ", Звонко Карановић

8. "КАЈА, БЕОГРАД И ДОБРИ АМЕРИКАНАЦ", Мирјана Ђурђевић - 5 гласова

"А АКО УМРЕ ПРЕ НЕГО ШТО СЕ ПРОБУДИ", Ђорђе Писарев

"Магнолија НАМ цвета ИТД", Радмила Лазић

"ЖУДЊА ЗА целини", Милан Орлић

"Путописна ПРОЗА Милоша Црњанског", Слађана Јаћимовић

...

Песник Живорад Недељковић је рекао:

- Оно што ме посебно радује јесте чињеница да је ове године, као што се неретко и досад дешавало, међу успелим прозним остварењима, откривалачким књижевним студијама или поузданим прилозима историји књижевности, поверење указано књизи поезије. Језгровита тумачења оних који су усмерили своју пажњу на њу, али и на збирке других песника, потврђују да поезија, у сваком, па и овом времену, ипак налази своје малобројне, али истински посвећене читаоце. Та тумачења доживљавам и као снажан ехо речи Меше Селимовића да поезија "тражи слободу за ријеч и мисао, и одриче савршенство свијета који је бог уредио. Сном живјети, у надању, у чекању, значи не пристајати на ово што јест". Мислим да се суштина песничког стварања може сажети у овим речима великог Меше Селимовића.

Видети још: хттп: / / ууу.новости.рс / цоде / навигате.пхп? Ид = 12 & статус = једна & вест = 171.122 & титле_адд = Тихи% 20глас% 20овог% 20света & куорд_адд = књига% 20година% 2Ц% 20награда% 20меса% 20селимовиц

Mešina nagrada / Poslednji predlozi (Novosti)

Милосав БУЦА МИРКОВИЋ (Београд)

1. "ЉЕТОПИС ВЈЕЧНОСТИ", Жарко Команин (СКЗ) 2. "Не спомињи ЂАВОЛА", Александар Лукић (КОВ) 3. "КРВ ДРАГОГ КАМЕНА", Божидар Шујица ( "Нолит") 4. "СРПСКИ СЕВЕР", Драшко Ређеп ( "Пешић и синови") 5. "ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА", Ђорђе Милосављевић ( "Лагуна")

Када би се којим случајем хиљадити део неких гламурозних ТВ емисија искористио за представљање поезије, она би врло брзо повратила своје историјско место у нашој књижевности, имала своју публику. Некада су поезију везивали за велике политичке турбуленције. Песнике су поистовећивали са борцима на барикадама, песницима се веровало. Не тако давно, 1968. године, у дворишту Филозофског факултета Рале Дамјановић рецитовао је окупљеним бунтовним београдским студентима стихове Мајаковског, Јесењина, Пастернака, Превера, Гинзберга ...
Времена су се отада много променила, захтеви су постали другачији. Не верујем да постоји неко ко жели да преузме политички став од песника, као што не верујем да постоји особа која доживљава дрхтавицу док чита штампане говоре актуелних политичара. Друштво које критикује песника због његовог дистанцирања од друштвених, идеолошких или партијских конфронтација и сличних актуелних захтева, заправо покушава да се нападом одбрани: да прикрије своје незнање, своју дубоку и широку незаинтересованост за поезију, уметност и културу.


ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Младеновац)

1. "АРХИВ", Бошко Томашевић ( "Прометеј") 2. "ОВАЈ СВЕТ", Живорад Недељковић ( "Архипелаг") 3. "Не спомињи ЂАВОЛИ", Александар Лукић (КОВ) 4. "ПИСМА ИЗ Прастари БУДУЋНОСТИ", Братислав Р. Милановић (Завод за уџбенике) 5. "СРПСКА КЊИЖЕВНА АВАНГАРДА", Гојко Тешић ( "Службени гласник")
Поред две сјајне књиге изабраних песама "Искушења у невидљивом" Доброслава Смиљанића и - посебно - "Насип" Николе Цинцара Попоског, прошлогодишњу Песничку сезону обележио је "Архив", самоизборник овог осебујног, битног у најразличитијим (највише у суштинском) значењима те речи. Ж. Недељковић и А. Лукић доказују својим новим књигама избрушених, мудрих и есенцијалних стихова да су у самом врху, и не само новијег српског песништва. Смена генерације је извршена и "Овај свет" (Недељковић збирку гради као фрагментизовани еп којим вибрирају млазеви светлости) и "Не спомињи ђавола" (Лукић, мајсторски згушњава свој у ранијим колекцијама разуђен, меандрирајући стих) јесу књиге које ће се дуго читати. "Писма из прастаре будућности" велемајсторски су складна љубавна поема, ново "Стражилово", песничка творевина у којој све је звук, али звук мисли и звук срца. "Српска књижевна авангарда" је вансеријска студија која српску авангарду најзад приказује онаквом каква је била када је творила само срце наше књижевности. Ова књига као жижне, призива све остале књиге Тешић о српској авангарди позивајући на помно ишчитавања и неопходна, ако не и коначна превредновања наше књижевне прошлости.

ТАТЈАНА ЛАЗАРЕВИЋ-МИЛОШЕВИЋ (Смедерево)

1. "ОВАЈ СВЕТ", Живорад Недељковић ( "Архипелаг") 2. "СОНЕТ СА СЕЛА", Слободан Зубановић (Завод за уџбенике) 3. "ПИСМА ИЗ Прастари БУДУЋНОСТИ", Братислав Р. Милановић (Завод за уџбенике) 4. "ПЛАНЕТА ДУНАВ", Љубомир Симовић ( "Стубови културе") 5. "Не спомињи ЂАВОЛИ", Александар Лукић (КОВ)
ПРОЛОШКА песма Недељковић лирске збирке уводи нас у поетичко исходиште рафинованог лирског гласа, који проналази наду и лепоту тамо где делатни су још само дезинтеграција, хаос и апсурд: "надмоћ метафоре" омогућава проницања у саму квинтесенцију света кроз усредсређеност на запретану знаковитост малих ствари. Сеоска свакодневица у "Сонети" лако се и неприметно преображава у метафизичко позорје, а топос села добија широку дисперзивност. Асоцијацијски скокови при томе се Аестхетицс и ритмички уверљиво и инвентивно дисциплинује сонетном формом, те се тако, изнова, потврђују њени експресивни потенцијали. Мелодија књиге БР Милановића кореспондира у читаочевом слуху, неодољиво, са пуноћом матерње мелодије знаном из поеме М. Црњанског. Њоме се 40 песама обједињује у вишу форму, Лелујави и лаку, а непорозним, ношену чистом енергијом проницања у трасцендентно и ванвременски. Еруптивне песнички темперамент и реторичка енергија Љ. Симовића обзнањује се и у песмама "Планете" и у знаку поетичке доследности, и у знаку тематских и језичких иновација. Мотив Дунава, реке-планете, омогућава лиричар да да пун мах својој драмској напетости, разрешавајући је у живим, језички узбудљивим и слојевитим дијалозима са собом, другима, митом, актуелним. Емотивно (и етичко) полазиште песничког виђења света А. Лукића јесте оксиморонски спој чежње за бољим, светлијим светом и дубоког, прецизно и чврсто документованог уверења да је такав свет немогућ. Такво становиште исказује се необичним, језички оригиналним поетским сликама заснованим на гротескном и бизарном.

Према писању Новости, В. више: хттп://ууу.новости.рс/цоде/навигате.пхп?Ид=12&статус=једна&вест=170503&титле_адд=Недоумице% 20ду% Ц5% А1е & куорд_адд = књига% 20година% 2Ц% 20награда% 20меса% 20селимовиц

Књига о Ленки Дунђерски / П. Зубац

О Ленки Дунђерској написана је, ваљда, најлепша љубавна песма на српском језику. Морало је у тој девојци бити толико светлости и таме бар колико је тамног светла у стиховима заветна Лазареве поеме. Све што сам сакупљао ових година било је у служби намјеру да се осветли она као биће из јаве а не из сна песниковог. Трагање је било дуго и неће престати као што не престаје да бруји крушедолских мелодије и стихова "Санта Мариа делла Салуте". Ово су речи Пере Зупца, једног од наших најистакнутијих савремених песника који је после дугог ишчитавања старих и нових књига, рукописа и новина, као и разговора исписао драгоцену књигу "Ленка Дунђерски". Ову, како је сам назвао, лирску студију на свет су ових дана изнели и објавили "Медиа инвент" и "Тиски цвет".О великом поети Лази Костићу написано је брдо књига и студија и готово да је сваки детаљ из његовог живота осветљен. О његовој последњој и највећој љубави изузетно мало: Ленка Дунђерски (1870-1895) остала је загонетна и заборављена иако је још премудри Милан Кашанин упозорио да је "она пресудна у животу песниково и тако важна по историју наше књижевности".

* Шта вас је подстакло да се са толико труда и озбиљности позабавите Ленком Дунерски?

- Мој покушај да осветлим, затамњен у памћењу, лик Ленке Дундјерски, враћање је дуга породици Дунђерских, великим добротвори српског народа и бар делимична, колико је у могућности појединца, одмена и надомештај непостојању белег одавања почасти и захвалности Лазару Дундјерски и његовим синовима и кћерима за све што су урадили на полза народу, од подизања Српског народног позоришта у дворишту свог хотела до оснивања Ангелијанума у Пешти, завода за бригу о српском девојаштва. Дакако, моје дуго бављење изучавањем дела Лазара Костића није могло да мимоиђе девојку којој су посвећене две велике његове песме. И свакако, подстакла ме сретна могућност да о свему што ме занима могу да разговарам са госпођом Теодором Дунђерски-Ђурић, унуком Гедеон Дунђерског, најмлађег брата Ленкиног и праунук Илије Огњановића Абуказема, која је назрела моју добронамерност и постала најдрагоценије мој сарадник у дугом трагању за Ленком. (…)

БОГУТОВИЋ, 24.01.2010 20:53:47, Извор Новости

Видети више, цео интервју : Пресвисла због љубави
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=168929&title_add=Presvisla%20zbog%20ljubavi&kword_add=lenka%20dundjerski%2C%20pero%20zubac