Милосав БУЦА МИРКОВИЋ (Београд)1. "ЉЕТОПИС ВЈЕЧНОСТИ", Жарко Команин (СКЗ) 2. "Не спомињи ЂАВОЛА", Александар Лукић (КОВ) 3. "КРВ ДРАГОГ КАМЕНА", Божидар Шујица ( "Нолит") 4. "СРПСКИ СЕВЕР", Драшко Ређеп ( "Пешић и синови") 5. "ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА", Ђорђе Милосављевић ( "Лагуна")
Када би се којим случајем хиљадити део неких гламурозних ТВ емисија искористио за представљање поезије, она би врло брзо повратила своје историјско место у нашој књижевности, имала своју публику. Некада су поезију везивали за велике политичке турбуленције. Песнике су поистовећивали са борцима на барикадама, песницима се веровало. Не тако давно, 1968. године, у дворишту Филозофског факултета Рале Дамјановић рецитовао је окупљеним бунтовним београдским студентима стихове Мајаковског, Јесењина, Пастернака, Превера, Гинзберга ...
Времена су се отада много променила, захтеви су постали другачији. Не верујем да постоји неко ко жели да преузме политички став од песника, као што не верујем да постоји особа која доживљава дрхтавицу док чита штампане говоре актуелних политичара. Друштво које критикује песника због његовог дистанцирања од друштвених, идеолошких или партијских конфронтација и сличних актуелних захтева, заправо покушава да се нападом одбрани: да прикрије своје незнање, своју дубоку и широку незаинтересованост за поезију, уметност и културу.
ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Младеновац)
1. "АРХИВ", Бошко Томашевић ( "Прометеј") 2. "ОВАЈ СВЕТ", Живорад Недељковић ( "Архипелаг") 3. "Не спомињи ЂАВОЛИ", Александар Лукић (КОВ) 4. "ПИСМА ИЗ Прастари БУДУЋНОСТИ", Братислав Р. Милановић (Завод за уџбенике) 5. "СРПСКА КЊИЖЕВНА АВАНГАРДА", Гојко Тешић ( "Службени гласник")
Поред две сјајне књиге изабраних песама "Искушења у невидљивом" Доброслава Смиљанића и - посебно - "Насип" Николе Цинцара Попоског, прошлогодишњу Песничку сезону обележио је "Архив", самоизборник овог осебујног, битног у најразличитијим (највише у суштинском) значењима те речи. Ж. Недељковић и А. Лукић доказују својим новим књигама избрушених, мудрих и есенцијалних стихова да су у самом врху, и не само новијег српског песништва. Смена генерације је извршена и "Овај свет" (Недељковић збирку гради као фрагментизовани еп којим вибрирају млазеви светлости) и "Не спомињи ђавола" (Лукић, мајсторски згушњава свој у ранијим колекцијама разуђен, меандрирајући стих) јесу књиге које ће се дуго читати. "Писма из прастаре будућности" велемајсторски су складна љубавна поема, ново "Стражилово", песничка творевина у којој све је звук, али звук мисли и звук срца. "Српска књижевна авангарда" је вансеријска студија која српску авангарду најзад приказује онаквом каква је била када је творила само срце наше књижевности. Ова књига као жижне, призива све остале књиге Тешић о српској авангарди позивајући на помно ишчитавања и неопходна, ако не и коначна превредновања наше књижевне прошлости.
ТАТЈАНА ЛАЗАРЕВИЋ-МИЛОШЕВИЋ (Смедерево)
1. "ОВАЈ СВЕТ", Живорад Недељковић ( "Архипелаг") 2. "СОНЕТ СА СЕЛА", Слободан Зубановић (Завод за уџбенике) 3. "ПИСМА ИЗ Прастари БУДУЋНОСТИ", Братислав Р. Милановић (Завод за уџбенике) 4. "ПЛАНЕТА ДУНАВ", Љубомир Симовић ( "Стубови културе") 5. "Не спомињи ЂАВОЛИ", Александар Лукић (КОВ)
ПРОЛОШКА песма Недељковић лирске збирке уводи нас у поетичко исходиште рафинованог лирског гласа, који проналази наду и лепоту тамо где делатни су још само дезинтеграција, хаос и апсурд: "надмоћ метафоре" омогућава проницања у саму квинтесенцију света кроз усредсређеност на запретану знаковитост малих ствари. Сеоска свакодневица у "Сонети" лако се и неприметно преображава у метафизичко позорје, а топос села добија широку дисперзивност. Асоцијацијски скокови при томе се Аестхетицс и ритмички уверљиво и инвентивно дисциплинује сонетном формом, те се тако, изнова, потврђују њени експресивни потенцијали. Мелодија књиге БР Милановића кореспондира у читаочевом слуху, неодољиво, са пуноћом матерње мелодије знаном из поеме М. Црњанског. Њоме се 40 песама обједињује у вишу форму, Лелујави и лаку, а непорозним, ношену чистом енергијом проницања у трасцендентно и ванвременски. Еруптивне песнички темперамент и реторичка енергија Љ. Симовића обзнањује се и у песмама "Планете" и у знаку поетичке доследности, и у знаку тематских и језичких иновација. Мотив Дунава, реке-планете, омогућава лиричар да да пун мах својој драмској напетости, разрешавајући је у живим, језички узбудљивим и слојевитим дијалозима са собом, другима, митом, актуелним. Емотивно (и етичко) полазиште песничког виђења света А. Лукића јесте оксиморонски спој чежње за бољим, светлијим светом и дубоког, прецизно и чврсто документованог уверења да је такав свет немогућ. Такво становиште исказује се необичним, језички оригиналним поетским сликама заснованим на гротескном и бизарном.
Према писању Новости, В. више: хттп://ууу.новости.рс/цоде/навигате.пхп?Ид=12&статус=једна&вест=170503&титле_адд=Недоумице% 20ду% Ц5% А1е & куорд_адд = књига% 20година% 2Ц% 20награда% 20меса% 20селимовиц
Нема коментара:
Постави коментар