ИСПРАВКА ЈЕДНЕ ПЕСМЕ или РЕКВИЈЕМ

 

Одломак из 2. изд. „Краљевских инсигнија“

 

(Ивање, Радан, децембар 2013)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

9

Тај лавеж, или шум ветра сличан ромору
морских таласа у мраку ноћном,
акценат су на дугој, предугој реченици ноћи, коју су
издиктирали тама, стихија и бесмисао који скрива своје право лице.

 

Од огромне реченице остаје само тај акценат,
можда и понека реч у сновима нејасним и тешким.
(Уздаси откривају оно што душа скрива.)

Да сам сада негде другде, тамо, можда бих могао видети крај те предуге реченице ноћи, слику и прилику Содоме и Гоморе.

 

Онако је како слутим.

 

Пријатељство је маска са роком трајања; тактика у којој преговарате о илузијама, лажима, интересима... Осмехују се док оштре своја сечива, говор плете мреже док је други користан, а на крају се истина хлади као бодеж у мраку.*

 

На сто је слетео ноћни  браонкасти лептир, да умре.

Умире у трзајима.

  

Још му дрхте влакнасте ножице.

Не више.

Драганов дом и баба Јеленин. Ивање (Фотодокументација Заветина, новембар 2013)

 

 

Живот је ближи смрти, него анђелима.

 

Ватра претвара баласт у елементе.

Превише овде има флоре и зеленила.
Премало пепела.

Осим у овој кући.

 

То су године и прилике запалиле,
нестало је у пламену све чега се Неко сећао, надао, што је сакупљао…

 

Једино се тако могло родити поново,
подмлађеније и лепше, после пет стотина година…

 

Врх.

Шиљат. 

Петровац.

Налик на пирамиду. 

Енигму лавиринта и енергије настајања и нестајања...

Шоле и Бела Тукадруз, Ивање (децембар 2013)

 

__

* После десет година, кад су албуми пожутели и успомене почеле да бледе, једна студенткиња из Бразила, и неко од од њених блиских пријатеља отварају ми унутрашњи вид; и суочавам се са Истином, коју ми Бог шаље преко тих младих,  и наочитих  начитаних студената, а  да они тога нису ни свесни... Свако од нас има своју судбину коју испуњава стрпљиво и мирно, ништа не одлажући. Да, пријатељства су нешто друго, а не оно што се великој већини непробуђених чини: она имају свој рок трајања; и када тај рок истекне, човек одлази по милости Божјој путањицом узбрдо, према манастиру...И умире смирен и сит...Света... ("A amizade é uma máscara com data de validade; uma tática onde negocia ilusão, mentiras, interesses...
Sorriem enquanto afiam suas lâminas, à fala tece teias enquanto o outro é útil, e, ao final, a verdade verte fria como um punhal no escuro." - Marilise Comiotto -)