ВИР МОРАВИЦЕ: МИСТИЧНИ СУСРЕТ / Мирослав Тодоровић

ВИР МОРАВИЦЕ: МИСТИЧНИ СУСРЕТ
С МОЈИМ ЛИКОМ





У ВИРУ Моравице у Клисури
Сретосмо се ја и камен
Oблутак са мојим ликом
Колико је само времена требало
Да се нађемо да се препознамо
И коначно
У запису овом настанимо

Држао сам камен скулптуру
На столу у хладу смреке
Подстицао је моје мисли
Немо гледао без гласа ми зборио

Био песма коју сам слутио у видику
У трену када су ластавице прхнуле
Из крошања воћака високо у небо
Знао сам да неће
бити кише
Иако се грмљавина дивље проламала
Понад брда а муње модернистички шарале
Чудесне лавиринте огњених линија
Као да су узлетеле са камене скулптуре
По усплахиреним крдима облака
У мојим мислима се сустизале
За речи песме будуће јатиле

Дописујем ове редове у праскозорје
Стихом посматрам силуете брда
Са озвезданим небом и понад овог списа

Јесам ли рецимо пре хиљаду година
Гледао овај пејзаж који не хаје за људско време
И као да чујем одговор
Из скулптуре која ме нађе у виру Моравице
Мотрила ме је својим тамним линијама
Линијама мојег живота који сам препознавао
У чудесним лавиринтима на лицу камене
Скулптуре са томовима древне тишине
У чијој сенци су блиставо светлуцала
Зрнца неке песме будуће
Чуо шумор времена из жубора Моравице
И стихови ови потом

Улазим у скулптуру са мојим ликом
Пишем тишином исконске светлости
Тишином која се отвара као књига


Трешњевица, 15. јул 2006 – 15. авг. 2008.

МИШОЛОВКА


НА БУВЉАКУ поред тврђаве у Нишу
Набавих мишоловку за 50. дин. без ценкања
За мишеве који у родној кући сад слободно трчкарају
Иако у кући одавно нема ни кућана ни летине
Одавно је и мирис жита у сећање ничије ишчезао

22. јуна седим у родној кући Ромори киша
Слушам вести: Ухапшен је Радован Караџић
У Летопису М. с. април 2008. потом читам песму Мишоловка
Пита песник Љубомир Симовић
...не знам по коме закону
право на миша полаже мишоловка!
Шта међу овим Божјим створењима
тражи ова људска творевина
По коме закону
мртво лови живо
Поставио сам у собу на под мишоловку
На језичак пажљиво ставио мамац – комадић сланине
Да миша мирисом призове
Да је у смртни загрљај
Жудњом њеном намами
Мене од њихове ноћне јурњаве спаси

Тако је од памтивека
За све постоји мамац
Испред свакога од нас
Мишоловка је нека постављена
Мами призива обећава
Руке шири лукаво намигује
Стрпљиво у мраку чека
У ухо речи умилне шапуће
У сан ти доходи

Безброј је различитих мамаца
Ако хиљаде избегнеш један ћете преварити
Нећеш ни чути када свирепо шкљоцне
Када ти у трену све засја а потом угаси
И у мојој песми о томе потом нађе

Јутарња поезија
са завичајним брдима
у видном пољу ових стихова
ТАМНЕ силуете брда
Скулптуре ноћне стварности
На линији хоризонта гледам зору
Бистри се исконски
Слика пејзажа
Светли обзорје

Слушам хор тичији
И неба радост исконски
На земљи како се зелено гласи
Јутарњи песник чује
Истинске тишине гласове
Из којих Бог разлистава моје речи
С маштом што у сваком зрну се чује
Ухом песме спасењу док се радује
Земна мрва што још мисли да јесте да траје Овде на домак свега
Кроз јутарње просјаје
Мотрим вечност
Тајну истину зеленила
У видном пољу ових стихова
Тек текст је небески пејзаж божјег слова
Чудо листања у славу песме

Jутарња поезија са завичајним брдима
Будућност свега зелена светлост шуме
Из које сјаје ове страницеУ славу неба мој живот слуша песму
Исконски из зеленила Гледам
Свиће књига моја

У пролећном спеву земље
Језик живе тишине пребира миленијуме
Зелено кругом постојимо

Зборим из земље ускрсно
Ваистину – из овог пејзажа
Мирим језик вавилонске тишине


Слушам пером

Април, 2009.

Мирослав Тодоровић*

_____

* Wed, April 29, 2009 8:24 amzavetine@verat.net

Dragi Prijatelju, evo me ponovo, na desetak dana, u NIŠ. Pa, ponovo među moje gore. Šaljem Ti ove tri pesme, pokušaću da ti pošaljem i neke Zavičajne pejzaže. Pretačem ih u poeziju, pišem prozu, pozno obrađujem zemlju.Vratio sam se onom od čega sam davno pobegao. Selo pusto, a mi smo se ,dragi Imenjače, preselili u urbo-vrtove, koji guše. I, ja sam u Nišu, kao u kavezu, ali, nisam ni sanjao, da će mi sve ovo smetati, da ću se najbolje osećati, tamo gde sam se rodio. Živo me interesuje kako uspševaš sa tvojim Zavetinama, nove knjige, itd.
Još nemam naslov za zbirku VETAR PONAD GORA. Čekam ga, a čekam da mi i Ti potvrdiš prijem ove pošiljke. Uz najlepše želje M.T.
Miroslav Todorovic, mirtod2008@yahoo.com