ПИСМО ИЗ КАРАНТИНА / Шаркаменац

Vlastimir Stanisavljevic

04.05.2020. 14:10

Драги саговорниче, у карантинским временима, Мирко,

кад неко одговори на ПИСМО ИЗ КАРАНТИНА, као што си Ти мени, онда се човек пита да ли је довољно добар посвећеник  уважавању Речи што би пре свега, пошто, ево, има људи који то чине са већим уважавањем речју изреченог, и то, одмах потврђујући објављивањем "прикачених" прилога.

Заиста сам Ти , Мирко, друже мој, захвалан да те познајем, али  уз то и на и  пракси размењивања понеке Речи.

Заиста сам ти захвалан што имам утисак да нас не веже ништа друго сем важности Речи и Логоса којима смо сви подређени, али и у којима се једино можемо и препознати као рођаци у једном истом језику.. (а, сећаш, се: спавао сам у аутобусу Београд-Неготин, спавао  и био у неком полусну који ми је допуштао да имам и неку свест о времену и простору. И баш кад сам био у домену Кучева и Мишљеновца у моје отворене уши, при затвореним очима стигао је неки глас, (помислих: "доброглас" баш на том нашем рођачком језику у заједничком Логосу, и пре но отворих очи, знадох већ - ДА СИ ТО ТИ. ПРЕПОЗНАХ ТЕ И ПРЕ НО ШТО ТЕ ВИДЕХ, што се догоди кад отворих очи. Ето, хоћеш ли ми објаснити како се то догодило, него зато што смо велики, велики рођаци у језику, овом нашем српском, на коме сам те и жмурећи препознао.

Хвала ти што си ми објавио ова два текста. Мићо Цвијетић је одушевљен јер је жалио кад сам му га дао што је расправа (са Магарашевићем и другима) о њему, са навијањем за њега, преко Новости, већ била прошла до моје испоруке текста. Сада је правда задовољена.

Хвала ти и за причу о крајинском "сомелијеру" који бејаше запослен у Тоскани у време короне код госпођице Кларе.

Ево, у том. маниру, имам још једну са короном као темом - мислим да направим циклус, па да рецимо и објавим књигу. Видећеш.  Али ти шаљем друге две. Једну као исечак-причу из мог романа "Ех, добри оче мој", зове се "ПОЊАВА НА ЧЕТИРИ ПОЛЕ" , а друга "Дуго нећеш заборавити да си жив", која говори о еротској љубави, али не међ људским, већ небеским ТЕЛИМА.

Драги мој, брате, опрости што ти узимам време, знам колико ти је скупо, али (хајд да се мало и нашалимо), ако си бесмртан, а могао би бити, онда ти је ово мало мојег черупања твоје вечности безначајно. Значајнија је Реч - она би нам могла , не само обојици, већ целом нам народу, сачувати понеки дамар те вечности.

У том знаку, желим ти срећан и договечан Ђурђевдан, и дај кад прођа ова корона, јави ми кад си у мојој улици Сердара Јанка Вукотића (ти 1, а ја 12), па да се видимо  и наздравимо за ту вечност бар наших Речи, ако не и нас.

Воли те твој друг по несаници, Власта Шаркаменац 

2 прилога
(...)