Драги Мирко, док сам читао поглавље "Невиђено дејство влашке магије" хрупи на егејску обалу буљук Влаха-Румуна. И доврших читање твог крцатог романа уз влашку ларму. Да ли је ово случајно? Ларму која уз морске таласе допуни моје читалачке утиске и која је била звучна позадина твоје приче. Роман (Северци) је густ, али мислим да ниси надвисио Пасију...Питам се да ли ће се Филип ослободити страшног терета Августинине трагедије? Или...ће то бити стални погон за нова понирања у властиту душу и за разгртања друштвеног муља...Поглавље о Бори Мишљеновићу и његовом ускрснућу сам чуо, али са другим актерима, а мислим да је исто чудо описао и Жика Лазић у свом роману "Хармоникаш". Ти си убојитији, јер иза твоје приче , и у њој самој, има чудесне метафизике митског, влашког. Цитираћу те у мом тексту о селу, неке делове са стр. 168-176. Не знам колико је ово поглавље о стрнџању аутентично, не знам али памтим из мог боравка на Ђердапу : Стрнџо кур јака бања... Ваљда је тако?...Роман ћу читати још једном с намером да напишем нешто озбиљније. Прочитала је књигу и Лила која срећно живи са мном, дакле књига ће имати читаоце, а ти се постарај да се нађе у библиотекама. У Грчкој проведох 10 лепих дана, поставих и неке слике на Фејсу, па погледај. За пар дана идем у село у теби знану причу. Теби и свима који су са Тобом желим свако добро и да те служи здравље да циклус романа ВЛАШКА ГОЗБА завршиш. Време је на страни твог дела, јер верујем да ће проћи ова пошаст литературе о ничему...
Братски Твој Мирослав
Нема коментара:
Постави коментар