ВИР МОРАВИЦЕ: МИСТИЧНИ СУСРЕТ
С МОЈИМ ЛИКОМ
У ВИРУ Моравице у Клисури
Сретосмо се ја и камен
Oблутак са мојим ликом
Колико је само времена требало
Да се нађемо да се препознамо
И коначно
У запису овом настанимо
Држао сам камен скулптуру
На столу у хладу смреке
Подстицао је моје мисли
Немо гледао без гласа ми зборио
Био песма коју сам слутио у видику
У трену када су ластавице прхнуле
Из крошања воћака високо у небо
Знао сам да неће
