Летопис ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНЕ су почеле свој живот, као мали издавач, пре Спасовдана 1983. године, када је графичар БОРБЕ Момчилo-Мома Сујић (1931-1987) нашао могућност да повољно објављујемо књиге мањег формата. Оснивачи ЗАВЕТИНА су Браћа Лукић (Мирослав, 1950, и Александар, 1957, Мишљеновац, код Кучева). Администрацију је водила Миљана Вићентијевић-Лукић (1956-1986). Заштитне знаке неколико колекција (Посебна породична заветина, Феникс, Паун, Стара Европа) урадио је Ратомир Пантић (рођен 1948. године у Зеленику код Кучева, уметник, графичар, илустратор књига и часописа). Знамења осталих колекција преузета су из старих средњевековних српских рукописних књига. Главни зашtишни знак ЗАВЕТИНА је иницијал, слово З. ЗАВЕТИНЕ су никле на плодоносној традицији тзв. Пишчевих издања, тј. из немирења са постојећим стањем ствари. Основане су са жељом да буду независни издавач, који ће објављивати дела из уметничке и народне књижевности, радове који значе битан и иидивидуални напредак у проучавању извесних тема и мотива из митологије, фолклора, историје, и историје народног духа у најширем смислу речи. Прве године свог постојања ЗАВЕТИНЕ су планирале да објаве: Дневник за Сенковића Мирослава Лукића 2. Народне песме Славонске границе Славице Гароње.3. У вагону Розанова Александра Лукића, 4. Подне на једном спруду, избор из књижевног стваралаштва, Ратомира Пантића. ЗАВЕТИНЕ су објавиле само прву књигу са овог списка. Другу је, три године касније, објавио КОС, а трећу "Народна књига". ЗАВЕТИНЕ су покренуте у претпоследњој деценији XX века у најнеповољнијим околностима које се могу замислити. Југославија је већ била у економској кризи чије дубине многи нису били свесни. Тежину те кризе илуструју стагнација привредног раста, енорман пораст инфлације, опадање инвестиционе активности, пораст незапослености, опадање личног и друштвеног стандарда. Криза је била економска и политичка, али то се скривало. Оно што није било начето, то је била култура, која се опирала упорно и грчевито политици.
ЗАВЕТИНЕ су делиле судбину те кризе и времена.

ЗАВЕТИНЕ нису издавачки велики и упарложени апарат. Расходи око издавања књига чинили су стварни штампарски, банчини и поштански трошкови. Прва књига ЗАВЕТИНА "Дневник за Сенковића" (11 шт. табака) продавана је у књижарској мрежи по 280 динара, а у претплати 230 динара (1983/84). БИЛАНС расхода и прихода овог издања на дан 26. маја 1985. године је кратак: Штампарски трошкови (уплаћени 1 .IX 1983) износили су 99.000 дин. Поштански и други тпошкови 35.158 дин. Лоше одштампани лримерци - 13 комада. Поклоњено појединим матичним и школским библиотекама - 140 комада. Неизмирена потраживања: Око 200 матичних и школских библиотека задржало је 420 примерака књига у предности 96.600 дин. Свега (неизмирена потраживања) 445 примерака у вредности 101.520 дин. Приход овог издања су чинили 672 примерка продатих директно у вредности 154.560 дин. И продато у књижарској мрежи 22 примерка у вредности 4.052 дин. Свега приход: 161.612 динара.) Разлика између расхода и прихода износи: 27.454 динара. Та добит је представљала незнатна срсдства, недовољна ни за исплату хонорара аутору, рецензентима, а ни за улагање у штампање новог рукописа. Јер су цене штампарских трошкова у међувремену расле, као и инфлација. Биланс од 26. маја 1985. године пружа реалну слику о исходу издавачког подухвата. Тај Биланс оптерећују Неизмирена потраживања, која нису никада ни измирена. Па, ипак, вредело је покушати. (....)

ЗАВЕТИНЕ међу првима спомиње Драгољуб Ђокић, у листу Младост 10.Х.1983. године. Просветни преглед од 25.Х.1983.године објављује приказ "Дневника за Сенковића" Вука Милатовића "Романсирани дневник".Београдство школство објављује 24.Х.1983 краћи осврт Д. Вукомановић "Роман стрепња и несналажења" .НОВОСТИ 8 у рубрици Мозаик доносе краћи осврт о ЗАВЕТИНАМА под насловом "Брже до читаоца", 16.11.1984. Часопис ВЕНАЦ (мартовски број 1984) доноси дужи позитиван приказ Живана Живковића "Дневник или поетски роман". " Чини се да од ДНЕВНИКА О ЧАРНОЈ-ЕВИЋУ Милоша Црњанског у српској књнжевносши није се пиојавила чудеснија књига", бележи у приказу М.Иконић у "Прибојским новинама". Часопис Браничево се узгред осврће на појаву Заветина и "Дневника за Сенковића". КЊИЖЕВНА РЕЧ (10.10.1984.) објављује интервју са оснивачем Заветина М. Лукићем под насловом "Посебна породична заветина или две голубице у сунчевом спектру".

Заветине су у свом постојању имале подужу паузу (до 1991.)- О књизи Александра Лукића "Оснивач подземне престонице", писали су Одјек (Драгомир Матић), Летопис МС (Велиша Јоксимовић), Стварање (Зоран М.Мандић), Реч народа и Млавска зора. У штампи је књига Славише Радовановића "Празне године", у припреми су још неколико рукописа. Заветине су, већ од самог почетка, доспеле у многе градове, вароши и села Србије, Босне, Хрватске и Македоније - без неке велике рекламе. Заветине би, свакако, учиниле много више, објавиле већи број књига да су имале своју малу штампарију, чак да су имале само једну половину а исправну офсет - машину Б4 и књиговезачки нож, па чак и само један већи половни репарирани апарат за фотокопирање! Први предуслов успешног бављења издаваштвом јесте да оно буде професија као и свака друга.
ЗАВЕТИНЕ су основане онда када су приватни издавачи били ретке звери у земљи. Када је све било против њих, од високих трошкова штампања и примитивног игнорисања водећих листова чак и онда када је требало да објаве плаћени оглас! Оснивачи Заветина су свесни да издавање књига није само тржиште и зарада; оно је и прворазредна мисија. Оно не сме бити препуштено суровим законима понуде и потражње.
ЗАВЕТИНЕ су, донекле, пронашле други пут до читаоца. Затим је дошао рат, овај рат који још увек бесни на просторима бивше Југославије, и првобитни полет приватних издавача је, делећи судбину општу, спласнуо. Највећа издавачка предузећа у Србији (СКЗ, Матица Српска, Просвета, и друга), не би уопште могла да објаве понеку књигу да није спонзора! Чете писаца, чак и најугледнијих, кренули су у прошњу! Матица Српска објављује поједине наслове у тиражу од 100 примерака, као приватни издавач Миодраг Тодоровић!
У време када поред рата и глад куца на многа врата, објави се ту и тамо још понеки наслов, али цена њихова у књижарама достиже вртоглав раст из дана у дан, као уосталом и свега другог.