Сабрани радови Александра Лукића

Идеја о објављивању Сабраних радова Александра Лукића, једног од значајнијих српских песника, била је привлачна за Заветине после 2000. године. Средином 2002. године објављена је прва књига тих Сабраних радова ШАПТАЧ (драма; полеђина корица те књиге је лево). Међутим, то је тада остао неостварен издавачки покушај.

прво издање Шаптача објављено је током сепгембра - октобра 2002.Издавачи ЗАВЕТИНЕ: Мобаров институт п. и.

То издање је припремио и шгампао: Студио српских библиофила. Тираж: 250 .Уредник Сабраних радова, рецензент и редактор ове књиге
Мирослав Лукић

Смисао ЗАВЕТИНА . Другачије, Мисија, Разлика

У аграрној магији и традиционалној култури Срба,заветине,као обред чији је основни циљ добијање влаге потребне за развој усева и заштита плодова од временских непогода, пошасти и олуја, биле су оно језгро из кога су настале наше ЗАВЕТИНЕ.

ЗАВЕТИНЕ су никле из немирења са постојећим стањем ствари.
Смисао ЗАВЕТИНА у светском сазвежђу издавача извире из смисла истоименог српског обреда у космосу.
ЗАВЕТИНЕ као и истоимени обред призивају обилне и плодоносне пљускове у култури Срба.
Гдегод је подигнут неки српски православни храм, ту су ЗАВЕТИНЕ код своје куће.
Чак и тамо, где је подигнут, па срушен или запуштен, ЗАВЕТИНЕ су на своме.
Где није још подигнут храм, разгранало се посвећено дрво или Запис.
Европска цивилизација источног хришћанства препуштена је себи, више деценијским сушама.
ЗАВЕТИНЕ су од свог оснивања, у времену када је дугогодишња суша претила помором, увиделе разлику између југословенског и српског официјализма и српских основних народних снага. Призивајући неопходне и плодоносне пљускове, обнову, ЗАВЕТИНЕ су знале (чезнући за књигама трајније уметничке и научне вредности) да су извори уметничког стваралаштва у широким слојевима народа дубоки и неисцрпни, да је традиција иако потискивана на разне начине богат рудник, али да и ту, као и у свему, треба пуно неге, подршке, поверења.

Летопис ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНЕ су почеле свој живот, као мали издавач, пре Спасовдана 1983. године, када је графичар БОРБЕ Момчилo-Мома Сујић (1931-1987) нашао могућност да повољно објављујемо књиге мањег формата. Оснивачи ЗАВЕТИНА су Браћа Лукић (Мирослав, 1950, и Александар, 1957, Мишљеновац, код Кучева). Администрацију је водила Миљана Вићентијевић-Лукић (1956-1986). Заштитне знаке неколико колекција (Посебна породична заветина, Феникс, Паун, Стара Европа) урадио је Ратомир Пантић (рођен 1948. године у Зеленику код Кучева, уметник, графичар, илустратор књига и часописа). Знамења осталих колекција преузета су из старих средњевековних српских рукописних књига. Главни зашtишни знак ЗАВЕТИНА је иницијал, слово З. ЗАВЕТИНЕ су никле на плодоносној традицији тзв. Пишчевих издања, тј. из немирења са постојећим стањем ствари. Основане су са жељом да буду независни издавач, који ће објављивати дела из уметничке и народне књижевности, радове који значе битан и иидивидуални напредак у проучавању извесних тема и мотива из митологије, фолклора, историје, и историје народног духа у најширем смислу речи. Прве године свог постојања ЗАВЕТИНЕ су планирале да објаве: Дневник за Сенковића Мирослава Лукића 2. Народне песме Славонске границе Славице Гароње.3. У вагону Розанова Александра Лукића, 4. Подне на једном спруду, избор из књижевног стваралаштва, Ратомира Пантића. ЗАВЕТИНЕ су објавиле само прву књигу са овог списка. Другу је, три године касније, објавио КОС, а трећу "Народна књига". ЗАВЕТИНЕ су покренуте у претпоследњој деценији XX века у најнеповољнијим околностима које се могу замислити. Југославија је већ била у економској кризи чије дубине многи нису били свесни. Тежину те кризе илуструју стагнација привредног раста, енорман пораст инфлације, опадање инвестиционе активности, пораст незапослености, опадање личног и друштвеног стандарда. Криза је била економска и политичка, али то се скривало. Оно што није било начето, то је била култура, која се опирала упорно и грчевито политици.
ЗАВЕТИНЕ су делиле судбину те кризе и времена.

ЗАВЕТИНЕ нису издавачки велики и упарложени апарат. Расходи око издавања књига чинили су стварни штампарски, банчини и поштански трошкови. Прва књига ЗАВЕТИНА "Дневник за Сенковића" (11 шт. табака) продавана је у књижарској мрежи по 280 динара, а у претплати 230 динара (1983/84). БИЛАНС расхода и прихода овог издања на дан 26. маја 1985. године је кратак: Штампарски трошкови (уплаћени 1 .IX 1983) износили су 99.000 дин. Поштански и други тпошкови 35.158 дин. Лоше одштампани лримерци - 13 комада. Поклоњено појединим матичним и школским библиотекама - 140 комада. Неизмирена потраживања: Око 200 матичних и школских библиотека задржало је 420 примерака књига у предности 96.600 дин. Свега (неизмирена потраживања) 445 примерака у вредности 101.520 дин. Приход овог издања су чинили 672 примерка продатих директно у вредности 154.560 дин. И продато у књижарској мрежи 22 примерка у вредности 4.052 дин. Свега приход: 161.612 динара.) Разлика између расхода и прихода износи: 27.454 динара. Та добит је представљала незнатна срсдства, недовољна ни за исплату хонорара аутору, рецензентима, а ни за улагање у штампање новог рукописа. Јер су цене штампарских трошкова у међувремену расле, као и инфлација. Биланс од 26. маја 1985. године пружа реалну слику о исходу издавачког подухвата. Тај Биланс оптерећују Неизмирена потраживања, која нису никада ни измирена. Па, ипак, вредело је покушати. (....)

ЗАВЕТИНЕ међу првима спомиње Драгољуб Ђокић, у листу Младост 10.Х.1983. године. Просветни преглед од 25.Х.1983.године објављује приказ "Дневника за Сенковића" Вука Милатовића "Романсирани дневник".Београдство школство објављује 24.Х.1983 краћи осврт Д. Вукомановић "Роман стрепња и несналажења" .НОВОСТИ 8 у рубрици Мозаик доносе краћи осврт о ЗАВЕТИНАМА под насловом "Брже до читаоца", 16.11.1984. Часопис ВЕНАЦ (мартовски број 1984) доноси дужи позитиван приказ Живана Живковића "Дневник или поетски роман". " Чини се да од ДНЕВНИКА О ЧАРНОЈ-ЕВИЋУ Милоша Црњанског у српској књнжевносши није се пиојавила чудеснија књига", бележи у приказу М.Иконић у "Прибојским новинама". Часопис Браничево се узгред осврће на појаву Заветина и "Дневника за Сенковића". КЊИЖЕВНА РЕЧ (10.10.1984.) објављује интервју са оснивачем Заветина М. Лукићем под насловом "Посебна породична заветина или две голубице у сунчевом спектру".

Заветине су у свом постојању имале подужу паузу (до 1991.)- О књизи Александра Лукића "Оснивач подземне престонице", писали су Одјек (Драгомир Матић), Летопис МС (Велиша Јоксимовић), Стварање (Зоран М.Мандић), Реч народа и Млавска зора. У штампи је књига Славише Радовановића "Празне године", у припреми су још неколико рукописа. Заветине су, већ од самог почетка, доспеле у многе градове, вароши и села Србије, Босне, Хрватске и Македоније - без неке велике рекламе. Заветине би, свакако, учиниле много више, објавиле већи број књига да су имале своју малу штампарију, чак да су имале само једну половину а исправну офсет - машину Б4 и књиговезачки нож, па чак и само један већи половни репарирани апарат за фотокопирање! Први предуслов успешног бављења издаваштвом јесте да оно буде професија као и свака друга.
ЗАВЕТИНЕ су основане онда када су приватни издавачи били ретке звери у земљи. Када је све било против њих, од високих трошкова штампања и примитивног игнорисања водећих листова чак и онда када је требало да објаве плаћени оглас! Оснивачи Заветина су свесни да издавање књига није само тржиште и зарада; оно је и прворазредна мисија. Оно не сме бити препуштено суровим законима понуде и потражње.
ЗАВЕТИНЕ су, донекле, пронашле други пут до читаоца. Затим је дошао рат, овај рат који још увек бесни на просторима бивше Југославије, и првобитни полет приватних издавача је, делећи судбину општу, спласнуо. Највећа издавачка предузећа у Србији (СКЗ, Матица Српска, Просвета, и друга), не би уопште могла да објаве понеку књигу да није спонзора! Чете писаца, чак и најугледнијих, кренули су у прошњу! Матица Српска објављује поједине наслове у тиражу од 100 примерака, као приватни издавач Миодраг Тодоровић!
У време када поред рата и глад куца на многа врата, објави се ту и тамо још понеки наслов, али цена њихова у књижарама достиже вртоглав раст из дана у дан, као уосталом и свега другог.

ЗАВЕТИНЕ Основане 1983. - колекције Заветина

ДОДАТАК Н° 1( У сусрет сетогодишњици постојања)

Колекције ЗАВЕТИНА

Прва колекција ЗАВЕТИНА Посебна породична заветина (заштитни знак: две голубице у сунчевом спектру, цртеж Ратомира Пантића, из Зеленика) покренута је 1983. године и у њој је објављена књига Мирослава Лукића, Дневник за Сенковића, Београд, стр.176. У овој колекцији се објављују они рукописи који се нигде другде не могу појавити. Рукописи који годинама чаме у фиокама и који представљају најинтимнији глас писца који се ничим не може угушити.

Мала заветина објављује првенствено краће збирке приповедака, новела, прича.

Колекција Велика заветина објављује углавном романе.

Колекција Номоканон је окренута књигама есеја мањег обима, које се чувају унапред постављених замки књижевног тржишта и стреме синтези. Ускоро излази "Метафизика у белом" М. Лукића.

Заштитни знак колекције Прстен је српски прстен из XV века на коме су урезана два ждрала поред извора живота. Ову колекцију попуњавају дела савремених писаца (поезија,проза,драма), који већ иза себе имају неколико књига, али су услед разноразних околности недовољно познати најширој јавности. Објављене књиге: 1. Александар Лукић, ОСНИВАЧ ПОДЗЕМНЕ ПРЕСТОНИЦЕ, Београд - Пожаревац, 1991.стр.48, V. 2. Славиша Радовановић, ПРАЗНЕ ГОДИНЕ, Београд, 1993,стр.76.

Колекција Феникс истраживаће сасвим занемарене појаве и писце и доносити рукописе из рукописних заоставштина, без обзира на њихову жанровску припадност. Као прва књига ове колекције објављује се "Краљ Хомоља" анонимног Боре Мишљеновића (1919 -1977)



Колекција Паун објављиваће дела краћег обима уметничке књижевности, настојања која значе битан индивидуални помак у проучавању извесних тема мотива из митологије.
Колекцију Запис, чији јв заштитни знак слика посвсћеног храста попуњаваће првенствено дневници писаца, књига полемика и памфлета, као и она дела у којима се жанрови преплићу.

Колекција Вуков печат наставља Вуковим трагом. Као прва књига ове колекције појављује се књига краћих проза, награђена као рукопис на југословенском књижевном конкурсу најстаријег учитељског друштва у Србији (лозничког) Првом наградом, тј. "Вуковим пером". Вук је спремао за штампу, штампао, сакупљао претплатнике и присталице, организовао сарадњу слепаца и светских писаца, примао наук од неучених и немоћних и давао наук ученима и силнима, соколио савезнике и тукао противнике. Наше књижевнике - "дилетанте" и "фушере", како их је назвао 1834 - упућивао је не само на европске узоре него и на народне песме.

Колекција ГОВОР И ЈЕЗИК КУЛТУРНА СМОТРА НАРОДА, уз онај видљиви заштитни знак има и други: истоимену књигу Исидоре Секулић. "Где је људима завичај? пита Исидора. - Тамо где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до пос.ледњег спољног и унутрашњег трепета језичког ризумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву и село народ другог језика, завичају нишем је крај; они који се до дна и до краја разумеју родним језиком, кад јад додија, селе.Куда селе? Тамо где тамошњи људи до дна и до краја разумеју шта кажу досељеници ''. Ова колекција ће објављивати књиге есеја.


Kолекција Стара Европа објављиваће оне радове који се баве истраживањем митолошког наслеђа Старе Европе, Балјкана, фолклора, трансформацијама мита и древних књижевних врста у модерне песничке творевине.

Колекција Заштитна повеља објављиваће изворне рукописе, прве верзије, аутопортрете, апоркифе, антиромане, реминесценције, беседе, поеме, исповести, летописе, писма и маргиналије...





Kолекција Ројење: ceадбена игра окренута је првенствено писцима првих књига, али и свему ономе што буја на периферији културе и што, понекад, и није по укусу оснивача и уредника Заветина. Њен заштитни знак је слика највиталнијег органа матице. Израз је прагматске иницијативе, да се прошири «уско грло» издаваштва и прилика за све који желе да удруже свој дар и мар, без обзира на супростављеност њихових раса, порекла, политичких убеђења и естетских уверења.

Први пут објављено у књ. Flora de la munće: (краљ хомоља):

песме Боре Мишљеновића (1919 -1977) /

сакупио, средио и на свет издао Мирослав Лукић.

- Београд: Заветине, 1993 (Београд: нКњижевна мануфактура Лукић и Тодоровић).

- 50 стр. :илустр. : 19 цм. - (Колекција Феникс; 1)

Тираж 106. - Стр.: I -XX Додатак N 1 (У сусрет десетогодишњици постојања)

ISBN 86- 82255-02-2

Свет окренут наопачке? / Мајкл ГОРМАН

Иако се испоставило да се збила две године пре него што је потписан званични мир, предаја лорда Корнволиса октобра 1781. у Јорктауну, Вирџинија, означила је успешан завршетак Америчког рата за независност. Био је то дан када је осигурана независност Сједињених Држава. Дана 19. октобра, после жестоке расправе о условима предаје, поражене британске у немачке трупе "измарширале су са умотаним заставама, док је мелодија кокоју су изабрале да прате био стари британски марш сасвим одговарајућег наслова Свет окренут наопачке.

Има оних који верују да у будућности библиотека лежи неки електронски Јорктаун, да је широка употреба електронске комуникације револуционарна сила колико и Устаничка уједињена војска Американаца и Француза, и да ће, пре раније него касније, гарнизон традиционалне библиотеке пасти, остављајући библиотекаре да краду са попришта - њиховог света окренутог наопачке. Питање је, наравно, да ли ће та технологија уништити или ојачати библиотеке. Је ли Виртуелна библиотека у рату са традиционалном библиотеком или је могуће да оно што проживљавамо није револуција а сигурно не рат? Уверен сам да се "дигитална револуција", "Информатичко доба" и све друге фразе уобичајене данас само шупље метафоре и да нас одвлаче од правца у коме треба да идемо - правца инкорпорације, сарадње, суживота и мирног напретка. Једини метафорички рат за који знам у овој арени је рат око доделе средстава између традиционалних библиотечких ресурса и дигиталне технологије. То је важна борба и то са правим последицама, али није ни ствар узвишених принципа ни од филозофског значаја. Како је већ примећено, има људи који верују или тврде да верују да ће електронска технологија истерати све друге облике записивања, ширења и очувања знања и података, и на тај начин претворити образовање, учењсе, доколицу и природу друштва. Ипак, већини се чини очитим да се таква револуција не догађа и да се неће догодити и да ће библиотеке наставити да примењују електронску технологију на све програме и услуге, побољшавајући на тај начин услугу коју чинимо друштву. Прво гледиште је уско, готово тоталитарно. Друго је визија еволуције, побољшања, раста и напретка.

Мајкл ГОРМАН

Предговор књизи НАШЕ НЕПРОЛАЗНЕ ВРЕДНОСТИ:

Библиотекарство у XXI веку. -

Београд, Филолошки факултет, 2007. - 224 стр.

Превод Сергеј Мацура. - ISBN 978-86-86419-34-7

Објављујемо овај изврстан текст, који се тиче не само библиотека већ и архива

и чувања вредности, подстичући наше сараднике и посетиоце да прочитају

у целини споменуту Горманову књигу, која је објављена, на жалост, у симболичном тиражу (500 примерака).