УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

петак, 25. септембар 2015.

Пример: Бела и шарена Србија

Превратничка улога „Хазарског речника”

Научни скуп „Српска проза данас” други је од пет предвиђених скупова чији је циљ да се добије обухватан приказ савременог књижевног стварања на српском језику, у свим жанровима

Милорад Павић (Фото П. Павловић)
Нови Сад – На предлог Мира Вуксановића, дописног члана САНУ, Огранак САНУ у Новом Саду одлучио је да током пет година организује пет тематских скупова. Прошле године, одржан је научни скуп: „Српска поезија данас”, а ове: „Српска проза данас”. У раду округлог стола учествовали су: Миро Вуксановић, Марко Недић, Радивоје Микић, Јован Делић, Петар Пијановић и Александар Јерков.
Стеван Пилиповић председник Огранка САНУ у Новом Саду, рекао је да је замисао овог петогодишњег пројекта  потврда и брига најодговорнијих за српску реч, за књижевност и језик српског народа смештеног у разним деловима бивше нам земље,  и шире, свих оних у свету који српском народу припадају.
Основна намера пројекта, објашњава Миро Вуксановић, јесте да се дефинише савремени српски књижевни корпус. То значи да се добије кратак, али што обухватнији приказ савременог књижевног стварања на српском језику, у свим жанровима (поезија, проза, есеј, критика, драма, литература за децу), у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Румунији, Мађарској и другим земљама.
Говорећи о поетичком плурализму као једној од трајнијих особина српске књижевности, Радивоје Микић приметио је да нису тако ретки случајеви  да кад се набрајају наши најбољи савремени прозни писци, уз неизбежне Андрића и Црњанског, уследе још два или три имена (рецимо Пекић, Киш, Албахари), док се, из ових или оних разлога, изгубе Владан Десница, Михаило Лалић, Меша Селимовић, Антоније Исаковић, Миодраг Булатовић, да о, примера ради, Бошку Петровићу, Александру Тишми, Павлу Угринову и Слободану Џунићу, или Воји Чолановићу, Светлани Велмар Јанковић, Добрилу Ненадићу, Видосаву Стевановићу, Милисаву Савићу или Мирославу Јосићу Вишњићу, Милици Мићић Димовској и не говоримо. Исто тако, каже Микић, да ли је природно да кад се набрајају нешто млађи писци, узАлбахарија, Петковића, Басару, Петриновића, Горана Петровића, и не помену Радослав Братић и Јован Радуловић? Да ли је ту реч о обичном превиду, непознавању или свесном прећуткивању? Морамо бити, верујем, сасвим отворени – поглед на књижевност се опет идеологизовао.
Које су то кључне особине, запитао је Јован Делић, столећа иза нас. То су светски ратови, логори, фашизам, комунистичке револуције, двоструко стварање и двоструко разарање Југославије, као директна последица друштвених збивања, неслућени техничко-технолошки напредак, атомска бомбардовања, велика миграциона кретања... Сирија се прво догодила Србима. Српска књижевност и српски духовни простор драматично се сужавају. Југословенска књижевна заједница је разорена.
Петар Пијановић се бавио модерношћу у савременој српској прози. Модерно се обично разумева у опозицији према ономе што је традиционално и класично. За разлику од онога што је у књижевности већ познато и овештало, модерно и модерност указују на садржаје и форме онога што није довољно познато нити истрошено.
У међуратном добу, Станислав Винавер писао је како је „равнотежа поремећена” и у збиљском свету и у књижевном тексту. Други рат био је знак како је свет за неко време нестајао у амбису историје, па се у историју опет враћао. Недуго иза Другог светског рата, модерност је кроз поетике оспоравања поново налазила своје писце. Један од њих је био Миодраг Булатовић који се 1955. појавио превратничком збирком „Ђаволи долазе”. Више од Пекића, Киша и Булатовића српску савремену прозу иновирао је Милорад Павић „Хазарским речником” (1984). Могући подстицај дао му је Киш текстом у којем за свој идеал узима књигу која би се, осим као књига, могла читати и као енциклопедија. Када је реч о осавремењивању приповедачког поступка у савременој српској прози, сасвим особено место има Радован Бели Марковић.
О српској књижевности данас, сматра Александар Јерков, потребно је говорити и то са великом озбиљношћу, па чак и са забринутошћу. Више од 150 година имали смо велику новију књижевност, као што је велика била и средњовековна и усмена књижевност, а и књижевност приморја, која, нажалост, више није наше онако како је требало да буде. Ипак, нико нам не може гарантовати да ћемо тако велико стваралаштво имати и убудуће. Оно што се дешава у књижевној култури – политизација мање, а популаризација више, прети да укине овај низ великих дела који је обележио нашу прошлост.
У поруци који је скупу упутио Радован Бели Марковић каже се: „С отвореним нестрпљењем чекају се овакви скупови, пошто књижевност овог доба има право да промишља себе, а и да својим начином „ућуткује“ оне који потиру књижевну реч у свести свог народа...“, а у поруци Милисава Савића стоји: „Српска проза све више постаје коментар. Есејистички дискурс преовлађује над приповедачким. Професорска књижевност потиснула је бандитску“.
Наредних година биће организована још три округла стола: „Српска књижевна критика и есејистика данас” (2016), „Српска драмска књижевност данас” (2017) и „Српска књижевност за децу данас” (2018).
Зоран Радисављевић објављено: 17.09.2015.у Политици

=========================== ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Превратничка улога „Хазарског речника”

akademska slika | 17/09/2015 03:01
"Savremeni književni korpus" određuje grupa muškaraca koji zajedno imaju 395 godina (prosečne godine 65,8)? Koliko relevantnih a aktuelnih činjenica realno ovakva grupa može da ponudi? I kome? Iskusnima bi se morale pridružiti mlađe snage kako bi i ideje bile svežije. Ali ko je ovde spreman da nekome mlađem (ili ženi) prepusti mesto?
trla baba lan | 17/09/2015 08:32
Prepricavanje sta ko rekao, njih pet mozgaju o jeziku, uh kako revolucionarno. Bolje bi bilo da se ukljuce u rad Ministarstva prosvete, da skolujemo pismene ljude od osnovne skole, lako cemo posle da se bavimo slagom.
увек Милисав | 17/09/2015 10:38
Увек исти људи нешто пребрајају себи у браду, па онда медији то нешто цитирају, трла баба лан. Језик је жива материја, изађите из својих пећина, слушајте народ, напредујте, не богорадите.
Hrvoj Hrvatin | 17/09/2015 15:04
Ovo je sve naivno. Ne bih o kanonu, tko sve spada u velikane i malikane, no jedno je bitno: književnost više nema ulogu kao u 18. i 19. stoljeću, te dijelom u 20. Ulogu dominantnoga kulturnog oblikovatelja preuzeli su audiovizualni mediji. Npr. i najutjecajniji svjetski pisci u posljednjih 40 i više godina (Borges, Calvino, Cormac McCarthy, ..) jednostavno ne znače što su za svijet značili Voltaire ili Tolstoj, ili za propalu Jugoslaviju Krleža i Andrić. Tempi passati.
Sanja Mandić | 17/09/2015 15:37
Kakva irelevantna grupa ljudi zabavljena jalovim poslom! Bez kontakta sa stvarnošću, kao da su izašli iz neke kulturne sekcije mesne zajednice. Ne zaslužuje komentar ovaj tekst.
Boško Tomašević | 18/09/2015 00:27
Dopisni član SANU Miro Vuksanović predlaže ... Potom Ogranak SANU u Novom Sadu predlog odobrava. Predlagač se nalazi medju pozvanim govornicima okruglog stola "Srpska proza danas". Tu je i Jovan Delić, izmedju ostalih. U "papirnom" izdanju "Politike" istoga datuma (17. septembar) list donosi i vest o "Ćorovićevim susretima pisaca i istoričara" koji se održavaju u Bileći i Gacku. Okrugli sto književne kritike u Bileći ove godine je posvećen, nikom drugom, do g. Miru Vuksanoviću a medju govornicima o delu g. Vuksanovića je, opet, g. Jovan Delić. Dakako, i prijatelji Mira Vuksanovića "iz kraja i okoline": S. Gordić, S. Koljević, R. Bratić, M. Cvijetić ... Ovaj komentar se, verujem, slaže sa "vidicima" prethodnih komentara. Valjda je to život: ja tebi, ti meni, svi ostali su niko i ništa. Kako bi na "ovu pojavu" gledao Svetozar Ćorović, ne znam.

1 коментар:

Miroslav Lukić је рекао...

На свој меил сам добио неколико оштрих, грубијанских коментара, чим је публикован препоручени чланак београдске "Политике" - који у целини нису за објављивање, јер се своде на то: "Еј, а ко си ти, бре? И шта ти уопште знаш о белој? или тамо некаквој Шареној Србији?" Уредници добијају и таква писма. Објавио сам, да поновим, и чланак, и већину коментара читаоца "Политике", који нису штедели организаторе и учеснике тзв. Округлог стола о српској прози данас.Дакле, ни чланак, ни коментаре читалаца нисам написао ја, чуди ме да ти анонимни писци који су се обрушили на мене, далеко од очију јавности, нису ушли у дискусију са коментаторима тога чланка, ако су имали нешто ново да кажу. Дакле, не разумем у чему је ствар - ако хоће да штите учеснике Округлог стола - од кога - од мене или од коментатора читалаца "Политике"? - нек напишу јавно и потпишу се, и нема проблема. Мени лично су више него убедљиви макар и невешто срочени коментари појединих читалаца "Политикиног" чланка, јер они упућују, по мени на јаз тзв. Беле и Шарене Србије, непремостив јаз. И сам сам на другом месту, препоручујући чланак једног од учесника тога Округлог стола, дописао две примедбе:
Miroslav Lukić
20.09.2015.

Јерков, између осталог пише: "Такав одговор је постојао када је реч о Првом светском рату, али није постојао када је реч о балканским ратовима. Као што је на Други светски рат одговор књижевности био политикантски (осим код Деснице) све до “Романа о Лондон”у Милоша Црњанског, “Пешчаника” Данила Киша и прозе Александра Тишме, делимично романа “Рат је био бољи”и Миодрага Булатовића, тако на последња разарања засад имамо две изванредно потресне књиге - “Опроштајни дар” Владимира Тасића и “Топ је био врео” Владимира Кецмановића - али те две књиге не одређују књижевну ситуацију данас онако како су је одредили проза од Андрића до Пекића и Павића, од Селимовића до Бошка Петровића и Драгослава Михаиловића.
Њу не одређује ни нужна смена постмодернизма, чије поетичко довршење је између Горана Петровића, Александра Гаталице, Светислава Басаре и генерације која долази после њих. " - Добру намеру има, време је за дубље и критичкије увиде, не за генерализације. Да ли је све Јерков прочитао, што је штампано у Србији, у споменутом периоду? Колико познаје оно што је, на овај или онај начин, "онемогућавао", фаворизујући писце, које ће време временом очерупати - то нико није избегао. Тај округли сто је један покушај, који се свео на карикатуру, и на "филозофирање" "критичара" који ће бити заборављени овде, недељу дана после њихових фактичких сахрана, далеко било наравно.

Miroslav Lukić
20.09.2015.

Што год се на сва уста хвали, у Србији, из времена титоизма, посттитоизма, квазидемократије, у српској прози, поновићу, није прошло кроз реалнију стваралачку књижевну критику, јер је ми - немамо. Не пишу је - ни Јерков, нити било ко од тих позваних на округли сто, нека се не заваравају. Можда ће такву критику писати неки други људи, који долазе, или су већ дошли? Узгред да додам, јер се тако наместило, овде мислим, баш сам пре двадесетак минута публиковао један одломак из рукописа романа "Шифра ЈЕГУЉА", рукописа који већ три деценије скоро чека на штампање у Србији. Или друга ствар: Ко је спреман да овде у Србији штампа моју критички интонирану књигу "Уметност дијагнозе и уметност лечења"? Часописна верзија може, штампали су је "УНУС МУНДУС" из Ниша, и "Људи говоре" из Торонта, али књига не, никако. Треба да се чује и она друга, друга(чија?), не(пре)позната Србија, не само у политици,него и у култури, књижевности - њој су стално одузимали шансу и гурали је под тепих - тзв. критичари, којима би било боље да се окану ћорава посла и да се баве нечим за шта имају више стварних способности...
https://plus.google.com/u/0/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/KVWJf8vom8p

Популарни постови

Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden

Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden
Прелепо. Музика пробија све баријере,па и баријере језика. Али,како би добро било, да сте додали, макар у неколико реченица, сажетак ове романсе на српском, за оне који не знају тај језик на коме се пева, већ само свој матерњи... * Slavica Stefanovic 15.01.2017. 1 Одговори DRAGI , MIROSLAVE , PRIMEDBA VAM JE NA MESTU ..... RAZLOZI ZA TO POSTOJE , KADA BIH JE PREVELA , BILO BI KAO DA PRICAM NAJLICNIJU PRICU , PA , NI TO MOZDA RAZLOG NIJE , I LICNIJE OD NAJLICNIJEG JA ISPOVEDAM . MOZDA JE SAMO TAJ OSECAJ , TAJNE TUGE , CINI POSEBNOM ... MA KAKO , VERUJTE , CIM UZMOGNEM SOBOM , POPRAVICU TO , PREVODOM ....RADOST VAM OD , BOGA .... *** Драга Славице, мислио сам најкраће - само романса о... итд. иначе, још једном, хвала вам на указивању ...Таман посла да тражим још и да преводите, целу песму, било би то премного...свако добро и од бога благослов! *** Вази, УЦИНИЦУ тразено, РАДУЈУЦИ СЕ ... *** MOJ DEDA JE BIO POTOMAK SEFARDA , I UPRKOS POZIVU RABINA , KOJI JE BIO NEBLAGONAKLON PREMA , PEVANJU USPAVANKI , RADO MI IH JE PEVAO , KAO MALOJ DEVOJCICI . PAMTILA SAM IH , JER SAM RANO NAUCILA , DA SU ONI KOJE VOLIMO , KRATKO NA NASEM ZIVOTNOM PUTU . * OVU SAM ROMANSU NEOBICNO VOLELA , JER JE BILA SVE STO SAM TREBALA DA ZAPAMTIM ZA ZIVOT , A I ZBOG TOGA STO KOD SEFARDSKIH ROMANSI , VI MENJATE TEKST PREMA VRSTI TUGE , KOJU IMATE KAZATI .KASNIJE , SAM POREDILA SRPSKE USPAVANKE , SA OVIM , VEC POZNATIM I UVIDELA , DA TUGA UVEK IMA ISTU MELODIJU , MA NA KOM JE JEZIKU PEVALI . * NANI , NANI , KAO SRPSKO , NINA NANA ... dormu , dormu , je sefardski ladino , koji je specifican jezik , spanskih jevreja , izraz koji kaze , dormi , dormi , spavaj , spavaj ....majka. zena . Zena razgovara sa muzem , kome se ne obraca , vec to sto mu ima reci , kazuje u uspavanku svom sinu , koga uspavljuje .M uz se vraca od druge zene, a ona sinu peva , o delima oca njegova .peva detetu , spavaj duso , spavaj zivote, ali refren se menja, pominjuci njen jad, zbog nove ljubavi njenog muza i njenog novog bola . * poreklo romanse je, hispano hriscansko.ima melodicne tursko grcke paraleleali nosi i nemetricke muzicke karakteristike .JA JE BESKRAJNO VOLIM , KAO STO SU SVI MOJI SPANSKI PRECI , PROTERANI IZ SPANIJE KOJU SU TOLIKO NESRECNO LJUBILI , U SVAKU PESMU STAVLJALI , SMESAN , JAD I ZUC , ZA VOLJENNJEM ONOGA , GDE SU KAO I SVUDA BILI SAMO STRANCIKOJI SU PRESLI REHU , HEBREJI ... * A OPUTOVAVSI SVET , RAZUMETE , DA SMO SVI STRANCI NA ZEMLJI , I DA SA TOM PLANETOM I NEMAMO BAS MNOGO VEZE , I DA JE OPELO POSLEDNJE USPAVANKE , JEDINI PRAVI , PUT KUCI , NEBO -DA BAS TAMO I DA BAS KUCI .