УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

АРХИВ У ОСНИВАЊУ, 1

...
..


ПРЕПИСКА КОЈУ ТРЕБА САЧУВАТИ
(Лукић - Веселинка Стојковић)

Веселинки Стојковић, 22. јануара 2017.

Госпођо Стојковић,

драга Вeселинка,

колегинице!

Шта треба да кажете Ви?
Тако скромни, господствени, хтедох да напишем даровити што би било много...не знам... Али  ствар је у томе: да сте Ви, Веселинка, тако ми се чини, тиха вода која руши брег. Тај брег окоштале јавности, културног живота, и другог у Србији. Ви сте та тиха вода која се не види, од тог проклетог бирократског брега, као и стотинак још других стваралачких личности, које вену у проклетом тгранзиционом кафезу у који смо затворени као мајмуни, на жалост, и где једва дајемо гласа од себе, пре свега,  захваљујући овим новим технологијама. Дошло је време, кад у Србији многи писци не могу да објаве ни библиофилска издања неких својих рукописа. Конкретни повод је био да вам се јавим, Ваш рад у "Башти" о језику. Помислих: Боже: какви људи ствараоци постоје у Србији, али сами, што се неко не досети да направи неку имагинарну редакцију од таквих особа, (кад веће није могуће стварну, из егзистенцијалних разлога),  да некако уђу у неко Коло, стваралачко, какво би друго, јер погледајте колико само даровитих особа постоји међу професорима из наше струке, или међу неким заиста побожним људима...А где су друге струке тек!!
Да сте ви живо и здраво! Дао Бог и даће!
Свако добро,   М. Л. 

**
Веселинка Стојковић, 22. јануара 2017. М. Л

Драги Мирославе,

          Опет: само – ХВАЛА! Хвала Вам, драги Мирославе!

          Ипак...
          А ја сам задивљена, опет кажем, Вашом снагом, умећем, енергијом коју улажете у тако значајан посао за србско трајање уопште каква су Ваша издања. Не знам да ли сам Вам рекла, већ првих дана нашег упознавања, покупила сам из градске библиотеке Ваше књиге, и у сусрету са Вашом читком и гипком и пуном реченицом питала сам се опет и опет зашто се толико трошите у послу који је за читав тим стручњака велики, кад можете да пишете, да пишете… И остало је питање.
          И да додам: опчињена сам реченицом топлом и облом драге Коли, сликом и поруком њене мисли. Мало у обиму, али чаробно као цветић најлепши, или и букетић филигрански. Са оним записом на клупи још! Ех, овај живот...
          Пропутовала сам и ја све Ваше стазе географске, посебно раданске.
          Желим Вам Мир, Здравље, Радости, Успехе, драги Мирославе!
          Да, срећна сам због Висина у Вашем бесконачном возу који вуче снажна машина, свакако, и Сна, и Сенки и објава и обмана, поводом којих ми се наш драги Мирослав радосно! радосно! јавио… и још записа мојих…

          С поштовањем, с поздравима, драги Мирославе,
          Веселинка Стојковић

**
Веселинки Стојковић, 22. јануара 2017.  (касно ноћу)

Драга Веселинка,

ја вероватно не бих стигао да упознам тај део југоисточне Србије, да није било сестара Соколовић, не толико моје покојне жене Шоле колико њене старије сестре (.....) али кажем можда јер никад се не зна. Захваљујући свима њима, упознао сам тај део света; кад се гледа са балкона куће ивањске Соколовића на исток према и преко Кукавице, ја сам слутио да у том шоповском свету - најтврђем у нашем народу - иза тих брда, магли и висина, има жара, који није угашен; има старине која сјаји као злато; понекад сам говорио Шолету да у Трговишту купимо неку кућу и повучемо се у један мир који је потребан у старости; али њеном смрћу, много се шта изменило... Све ћу мање на жалост навраћати у тај крај; јер Шоле и ја нисмо имали заједничку децу; ја имам два сина из првог брака (моја покојна прва жена нестала је врло млада,са тридесетак година), а Шоле је пак имала децу из два брака, коју сам ја заволео, нарочито старију, Јелену, са мужем лекаром живи  тамо где извире Дунав, Вилинген, близу градића у коме је умро и укопан пок. М. Павловић. Остао ми је тај крај мио и по мери и мераку, али и по томе што сам припомогао да Соколовићи коначно дођу и израде свој Родослов, који сеже до оснивача Херцеговине, Косаче: Баја Николића Пивљанина, Мехмед паше Соколовића. Шоле ме је последњих година често водила на Калемегдан у шетњу, због цркве Ружице, али још више због Суве чесме Великог везира. И кад  је ишла код лекара  да коначно установе шта се дешава, кад су јој дали налазе, резултате, позвала ме да дођем код Суве чесме Великог везира Соколовића, на Калемегдану, и рекла ми сасвим мирно - позитивни су налази имам ... и рекла је то страшно име болести, далеко било!  И онда смо кренули преко Калемегдана, без речи; она која никад није плакала, застала је и заплакала у парку и промуцала: "ти то не можеш да прихватиш, зар не?" Али ко то може да прихвати, тек тако, што каже народ из неба па у ребра?...
Али, извините!
Шоле је била тав златна нит и у фамилији, и шире, која је све повезивала. Каква бесмислена смрт! Неко ко је толико волео живот, медицинска сестра којој су умрли на рукама преко 200 беба, али која је била више од мајке Терезе (боже ми опрости) за ту децу оболелу од разних болести из јужне Србије, са Косова, из Црне горе, Босне и Херцеговине, и која је помогла и била велика утеха нарочито сиротом свету из наших провинција, оде... тако... као снег...
А што се тиче Ваших уочавања о трошењу - па вероватно ћу се у месецима и годинама које долазе окренути више - свом стваралаштву, јер толико имам ствари које треба да стигну до евентуалних читалаца, и као књига. Јер велики део света не ферма интернет, или из технолошке инфериорности, или због све чешћих злоупотреба. Од Српске нове године 2017. престао сам да публикујем текстове српских писаца, којима се то допало, не само да их неко опбјављује и вреднује, већ  многима се било  осладило то страшно гребаторство, доспети широм планете уз помоћ "Заветина" на лак начин.  Ставио сам тачку на то и решио да публикујем убудуће радове необјављиване несумњивим стваралачким личностима, људи  од стварлачког жара и људског интегритета. и које ја позовем. Затворио сам што се каже дућан за све каријеристе и гребаторе, коначно.  (.....) 
Истрајте, Веселинка, чувајте свој дузшевни мир и стваралачку бодрост, а онда ће уз то доћи и бољитак. И смисао, који испуњава.
Свако добро, и лаку ноћ!   (М. Л.)

      На адресу "Заветина" су стизала веома лепа и драгоцена, искрена, разумна писма. Нисмо их чували до кобне 2016. године  на прави начин,  на посебним спољним меморијама, већ у електронским поштанским сандучићима. Када су нам хакери хаковали налог, те несрећне 2016. године, они су све то обрисали, као и многе друге ствари, мислећи да могу да се лажним писмима писаним у име уредника "Заветина" хиљадама људи са којима су "Заветине" биле у преписци (наравно, повремено), дочепају Еура и Долара!.  -  Сада нека од примљених писама и публикујем, јер вреди да на тај начин доспеју до најшире могуће публике... Како би, макар индиректно, та писма овидљавала ону придављену, друкчију Србију...
..



Папири, папири. Текст одкуцан на писаћој машини. Четвртак, 23. април 1998. године. Око 4 поподне. Библиотека у Мишљеновцу













...
*
Никада није било лако објављивати књиге, па ни онда када је све ово откуцано на папиру сада већ сасвим пожутелом. Момци рођени тога пролећа сада имају деветнаест година... Помислио сам да прерадим овај текст, али сам одустао. Не знам како је и уопште сачуван; искочио је однекуд када смо сређивали летос Велику магазу за библиотеку, и убацио сам га у једну од бележница коју свуда вучем са собом.Године су оштетиле други део претпоследње реченице "један испод Раскрснице, и други..."  итд.

**

...
        И овај други папир, откуцан на писаћој машини, истог дана, исте године, на истом месту, напале су године и вкага, пожутео је. Реч је о типичном српском селу, које умире неповратно, и заувек, изгледа. Сетио сам се и забележио причу о покојном Живку Чорбану, који је у ствари проживео свој век на салашу, километар изнад Мишљеновца, у Шибовима. Прошлог пролећа сам прошао ктај остатака тога салаша, који је скоро сасвим пропао. Син Живков је умро пре неколико година, како сам чуо (отишао је "у кућу, у Шувајић", село низ Пек, према Великом Градишту), и имање његовог оца су наслердиле његове ћерке, које никад не би дошле, из  свог питомог и родног равничарског места, у Шибове где је пок. Живко дочекао скоро стотинак. А нису све то продале, јер ко би данас то купио?... И кад се продаје,поготову шумска земља, продаје се у бесцење. И зато већина људи власника и наследника не продаје, па чак и кад је реч о имању у комаду од десњертак хектара, са бунаром крај салаша и извором у подножју брега....

        **
       Хиљаде је таквих и сличних папирића, које сам, често писао некада када сам мислио да својим публицистичким чланцима могу да утичем на власнике, да обнављају своје салаше. У Мишљеновцу су обновљена само три салаша, колико знам, и углавном су то учинили повратници са рада у Немачкој и Аустрији... Не  зато што су хтели да стварају своју државу, како зову имања око салаша, него да иживе своју чежњу за завичајем као пензионери. Ко ће то наследити? Ко ће о тим инвестицијама бринути кад ти пензинери за неку годину занемоћају, поготово када је реч о онима који немају мушку децу?...

ЛеЗ 0010326   


       
       

Нема коментара:

Популарни постови

Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden

Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden
Прелепо. Музика пробија све баријере,па и баријере језика. Али,како би добро било, да сте додали, макар у неколико реченица, сажетак ове романсе на српском, за оне који не знају тај језик на коме се пева, већ само свој матерњи... * Slavica Stefanovic 15.01.2017. 1 Одговори DRAGI , MIROSLAVE , PRIMEDBA VAM JE NA MESTU ..... RAZLOZI ZA TO POSTOJE , KADA BIH JE PREVELA , BILO BI KAO DA PRICAM NAJLICNIJU PRICU , PA , NI TO MOZDA RAZLOG NIJE , I LICNIJE OD NAJLICNIJEG JA ISPOVEDAM . MOZDA JE SAMO TAJ OSECAJ , TAJNE TUGE , CINI POSEBNOM ... MA KAKO , VERUJTE , CIM UZMOGNEM SOBOM , POPRAVICU TO , PREVODOM ....RADOST VAM OD , BOGA .... *** Драга Славице, мислио сам најкраће - само романса о... итд. иначе, још једном, хвала вам на указивању ...Таман посла да тражим још и да преводите, целу песму, било би то премного...свако добро и од бога благослов! *** Вази, УЦИНИЦУ тразено, РАДУЈУЦИ СЕ ... *** MOJ DEDA JE BIO POTOMAK SEFARDA , I UPRKOS POZIVU RABINA , KOJI JE BIO NEBLAGONAKLON PREMA , PEVANJU USPAVANKI , RADO MI IH JE PEVAO , KAO MALOJ DEVOJCICI . PAMTILA SAM IH , JER SAM RANO NAUCILA , DA SU ONI KOJE VOLIMO , KRATKO NA NASEM ZIVOTNOM PUTU . * OVU SAM ROMANSU NEOBICNO VOLELA , JER JE BILA SVE STO SAM TREBALA DA ZAPAMTIM ZA ZIVOT , A I ZBOG TOGA STO KOD SEFARDSKIH ROMANSI , VI MENJATE TEKST PREMA VRSTI TUGE , KOJU IMATE KAZATI .KASNIJE , SAM POREDILA SRPSKE USPAVANKE , SA OVIM , VEC POZNATIM I UVIDELA , DA TUGA UVEK IMA ISTU MELODIJU , MA NA KOM JE JEZIKU PEVALI . * NANI , NANI , KAO SRPSKO , NINA NANA ... dormu , dormu , je sefardski ladino , koji je specifican jezik , spanskih jevreja , izraz koji kaze , dormi , dormi , spavaj , spavaj ....majka. zena . Zena razgovara sa muzem , kome se ne obraca , vec to sto mu ima reci , kazuje u uspavanku svom sinu , koga uspavljuje .M uz se vraca od druge zene, a ona sinu peva , o delima oca njegova .peva detetu , spavaj duso , spavaj zivote, ali refren se menja, pominjuci njen jad, zbog nove ljubavi njenog muza i njenog novog bola . * poreklo romanse je, hispano hriscansko.ima melodicne tursko grcke paraleleali nosi i nemetricke muzicke karakteristike .JA JE BESKRAJNO VOLIM , KAO STO SU SVI MOJI SPANSKI PRECI , PROTERANI IZ SPANIJE KOJU SU TOLIKO NESRECNO LJUBILI , U SVAKU PESMU STAVLJALI , SMESAN , JAD I ZUC , ZA VOLJENNJEM ONOGA , GDE SU KAO I SVUDA BILI SAMO STRANCIKOJI SU PRESLI REHU , HEBREJI ... * A OPUTOVAVSI SVET , RAZUMETE , DA SMO SVI STRANCI NA ZEMLJI , I DA SA TOM PLANETOM I NEMAMO BAS MNOGO VEZE , I DA JE OPELO POSLEDNJE USPAVANKE , JEDINI PRAVI , PUT KUCI , NEBO -DA BAS TAMO I DA BAS KUCI .