СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЈАКА веза и пријатељство са породицом војводе Петра Бојовића, почела је пре готово девет деценија. Велики терет и дуг према најмлађем српском војводи скинут ми је са душе, када сам коначно испунио аманет дат њиховој породици и предао српском народу војводино одличје, које сам чувао 56 година. 
          Овако за "Новости" почиње причу Београђанин Коста Ракић (94), правник и новинар, који је пре неколико дана ордење војводе Бојовића предао председнику Србије Томиславу Николићу.
          - Проценио сам да је сада тренутак да испуним завет породице Бојовић, да знамење заштитим пре свега од комунистичке власти и предам их у праве руке - каже Ракић. - За све те године морао сам да будем нем на оптужбе да сам продавао војводине драгоцености. То ми је било лакше да прећутим, него да будем нем над неправдом да је такав јунак и човек заборављен.
          Коста Ракић каже да је морао да буде стрпљив и сачека право време да открије велику породичну тајну о завету. Војводу Петра Бојовића, Ракић је упознао као деветогодишњак, 1932. године.
          - Био је већ увелико у пензији. После шест ослободилачких ратова у којима је учествовао, потом и ослобођењу Београда 1918. године, живео је тихо. У кући у Трнској 25 био је са супругом Милевом, синовима Божидаром и Добросавом и ћеркама Јелицом и Радом - прича наш саговорник. - Мој отац Никола Ракић, иначе касациони судија Врховног суда и млађи војводин син Добросав били су најбољи пријатељи. Чика Добросав ми je био као други отац.
          Догађаја који памти из живота породице Бојовић је када је током немачке окупације, 1942. године генерал Нојхаузен,