==========
Iz Komentara uz ovaj članak:
Ако данас српска транзициона елита,настала за свега 12 г,има виле на Дедињу и још лепше и скупље на Јадрану од Б.Кука до Ровиња,са јахтама често скупљим од 100 милиона евра,ондабаштиници мученика који су подигли l.Српски устанак и војевали и извојевали слободу целогСрпског народа на његовом животном простору,Карађорђевићи,морају имати сву своју баштинукоја им је узета у Брозовом режиму.Супротно је све аморално до пакла и неће се добро заврши-ти по отимаче.
==========================
NASLEDNICI dinastije Karađorđevića, potomci sva tri kraljeva sina - Petra, Tomislava i Andreja - podneće na Svetog Savu, 27. januara, zahtev za povraćaj imovine koja je ostala iza ubijenog kralja Aleksandra. Restitucija jedine nekretnine koja se u Srbiji vodila na kraljicu Mariju, Abardareva 1, biće zatražena tek kada se okonča proces kraljičine rehabilitacije, koji je u toku.
Iza kralja je ostala nepokretna imovina, procenjena na 95,5 ondašnjih miliona dinara i izuzetno vredne pokretnosti, koje niko nikad nije procenio. I danas je ovo bogatstvo teško proceniti, jer je ceo kompleks Belog dvora postao kulturno dobro nulte kategorije, i njegova cena daleko nadmašuje tržišnu vrednost.
- Vrednost imovine je gotovo nemoguće ustanoviti jer niko nije nikada veštačio slike, skulpture, stilski nameštaj, automobile... Mnogo toga je i uništeno, kao, recimo, automobil u kom je ubijen u Marselju, koji su oslobodioci pretvorili u vozilo za prevoz pomija - kaže Dragoljub Acović, član Krunskog saveta.
Kralj iza sebe nije ostavio testament, već samo svojeručno pisan dokument, nastao na Bledu, 5. januara 1934, iz kog se vidi da je za privremenog staraoca svoje dece do punoletstva odredio brata od strica, namesnika kneza Pavla. Ostavio je i bračni ugovor, zaključen u Beogradu, 7. juna 1922.
Nakon ostavinskog postupka, iza vladareve smrti sačinjeno je rešenje Sreskog suda za grad Beograd, 27. oktobra 1938, u koji su „Novosti“ imale uvid. Iza kralja, posle ubistva u Marselju 1934, ostala je imovina u Beogradu i van njega, koja se između tri sina, Petra Tomislava i Andreja, delila na ravne časti. To su Dvorac u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, sa kućištem i dvorištem od skoro 14 hektara i pet šuma na Dedinju, sa crkvom uz Stari dvor, i Belim dvorom, zidanim za kraljeviće. Procenjena vrednost dvorova i šume bila je 81,33 miliona dinara.
KRALjEVI RUDNICI KRALj je sve terene za eksploataciju ruda uzimao od novca iz svoje, a ne dvorske kase, a uz njegovo punomoćje to je za njega radio dr Ferdinand Granberg. Kralj je plaćao ispitivanja terena, radnike, mašine, o čemu postoje priznanice sačuvane u NBS. Podela prava na eksploataciju rudnika, međutim, nije bila deo ostavinskog postupka pred Sreskim sudom u Beogradu, koji je vodio sudija Miodrag N. Čolaković, već zasebnog postupka, o kom se zasada malo zna.
Kralj je u Beogradu imao i kuće u: Ulici patrijarha Dimitrija 52 sa dvorištem i vrtom, vrednu 3,88 miliona; u Ulici kralja Aleksandra 24, vrednu 2,64 miliona; u Krunskoj 7, vrednu 3,1 milion; i u Sarajevskoj 37, vrednu 920.000 dinara.
Izvan Beograda imao je placeve pod livadom u Sokobanji, ukupne vrednosti 79.000 ondašnjih dinara. Van Srbije ostavio je plac na Cetinju, sa jednospratnom zgradom, dvorac „Leskovac“ i zemljište pod parkom u Rijeci Crnojevića, Gospodarski dvorac na Bohinju i lovački dvorac u Kamničkoj Bistrici. Ostale nekretnine (vila „Bled“, nekretnina u Gornjoj i Donjoj Radovni, letovalište u Mezaljki, letovalište Miločer) vodile su se na kraljicu Mariju.
Ostavio je i gotov novac i hartije od vrednosti kod Uprave dvora i u trezorima Morgan banke, u Parizu. Tako je u zemlji ostalo 3.200 akcija Beogradske zadruge, 40 akcija Privilegovane agrarne banke Kraljevine Jugoslavije, 21 obligacija Državnog spoljnog zajma u zlatu iz 1922, 47 obveznica Državnog zajma zvanog Seligmanov iz 1929. U Morganovoj banci je ostalo više stotina akcija Borskih rudnika, više stotina akcija Francuske železnice, obligacije grada Pariza, akcije Egipatskog kreditnog društva, monopolske obveznice Kraljevine Srbije, gotovina od 45.630 francuskih franaka i 2.171 engleska funta...
Kraljevićima je ostalo i pravo korišćenja nekoliko lovišta i uzuzetno vredna pokretna imovina (nameštaj, bogat vozni park, ergela, stoka, poljoprivredne mašine...)
Kralj Ujedinitelj je i državi ostavio zadužbine, podignute od novca iz njegove kase - Studentski dom „Kralj Aleksandar“ (poznat kao „Lola“, u Beogradu) i dom za srednjoškolce „Dom kralja Aleksandra Prvog“ u Ulici Miodraga Davidovića na Topčideru (Arhiv Jugoslavije). Iza njega je ostala i Zadužbina Svetog Đorđa na Oplencu, koju je ostavio kralj Petar Prvi Oslobodilac, a njegov naslednik je za života njome upravljao i uvećao je.
BRAČNI UGOVOR PO bračnom ugovoru, kraljici je pripala kompletno opremljena kuća u Abardarevoj i godišnje izdržavanje od šest miliona dinara, što bi sve izgubila ponovnom udajom ili odlaskom iz zemlje. O njenim potrebama, kao i o održavanju zadužbine na Oplencu, trebalo je da brine maloletni kralj Petar.
Tokom života, kralj je na ime svog najstarijeg sina Petra kupio 500 akcija Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, a na ime Tomislava kuću u Šenoinoj 1 u Beogradu, vinograd pored kuće, imanje sa kućom u Demir Kapiji (Makedonija) i 100 akcija Narodne banke. Ovi pokloni nisu ušli u ostavinsku masu.
Engleski „Dejli mejl“ od 12. novembra 1934. pisao je da je kralj Aleksandar bio najbogatiji monarh u Evropi. Po njima, gotovina koju je držao u stranim bankama iznosila je oko šest miliona funti sterlinga. Bio je i najbolje plaćeni vladar Starog kontinenta, imao je i dva zlatonosna rudnika na planini Deli Jovan, a delio je i prihod sa Francuzima za borski rudnik.
- To su budalaštine. Evropske dinastije su daleko bogatije, baš kao i neke beogradske porodice iz onog vremena: Teokarevići, porodica Bajloni, Savčići, porodica Vlade Ilića... Kralj je imao visoke prihode. Skupština je na osam godina usvajala „civilnu listu“ i njen iznos nije se mogao menjati bez obzira na stanje u budžetu. Promenjena je samo jednom, i to na zahtev kralja, koji je insistirao da se smanji jer premašuje njegove potrebe - kaže Acović.
A šta je kralj zatekao kada je došao na presto? Deda kralja Aleksandra, njegov imenjak, posedovao je imanja po Srbiji, ali i kupovao posede u Vlaškoj, u grofoviji Jalovnica. U Srbiji su sva njegova imanja, oduzeta u sudskom procesu 1868, procenjena na oko 450.000 zlatnih dukata. Prodata su upola cene. Tako su Karađorđevici izgubili sve izuzev kuće u Pešti i imanja u Rumuniji. Veliki deo imetka u Vlaškoj otišao je knezu Petru, koji je potrošio 50.000 dukata na opremu svoje čete, učesnice u bosanskom ratu. Kada je 1876. napustio Bosnu, bio je puki siromah. Deo imanja je pripao najmlađem sinu Đorđu, ruskom gardijskom oficiru, koji je umro od tuberkuloze. Kuću u Parizu Petar je kasnije prodao da otplati svoje dugove i dugove brata Arsena, oca kneza Pavla. Na ostatak jalovičkog imanja se zaduživao, dok nije obezvređeno hipotekama.
IZGRADIO ZEJTINLIK OSIM studentskog i đačkog doma u Beogradu, kralj Aleksandar finansirao je izgradnju groblja na Zejtinliku, podizanje Spomenika neznanom junaku na Avali, nekoliko crkava, a obnovio je i Njegoševu kapelu na Lovćenu.
Kraljevanje je počeo od nule i imao je apanažu od 1,2 miliona dinara godišnje, pola u zlatu, pola u srebru. Sve je morao sam da kupi - od nameštaja do kočija, a pare je ulagao i u zadužbinu na Oplencu. Za sedam godina milion zlatnih dinara! Od seljaka i opštine Topola otkupljuje njive, pašnjake, šume, komade zemljišta u Bozurnji, uz pomoć zajmova. Do 1914. Petar Prvi stvara imanje od oko 70 hektara, koje uoči Velikog rata pretvara u zadužbinu.
Posle smrti kralja Petra otvoren je testament na osnovu čega je bilo očigledno da nije bio siromašan kao u vreme dolaska na presto. Ostavio je dva miliona dinara u srebru i zlatu, veći deo u gotovini, a manji na štednim knjižicama Francusko-srpske banke, Vračarske štedionice itd. To, i zadužbina na Oplencu, ostali su njegovom najmlađem detetu Aleksandru kad je stupio na presto.
On od skupštine dobija godišnju apanažu od 24 miliona dinara, a pravo bogatstvo stiče ženidbom sa rumunskom princezom Marijom, jednom od najbogatijih udavača u celoj Evropi. Aleksandar je imao i nekoliko poljoprivrednih imanja (Topčider, Rakovica, Sokobanja), odakle je ubiran prihod.
Svu imovinu dinastije Karađorđevića nova posleratna vlast oduzela je istovremeno kad im je oduzeto i državljanstvo, ukazom od 2. avgusta 1947.
Šta sve Karađorđevići mogu da traže? | Društvo | Novosti.rs
