УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

петак, 11. април 2008.

ЗАВЕТИНЕ Основане 1983. - колекције Заветина

ДОДАТАК Н° 1( У сусрет сетогодишњици постојања)

Колекције ЗАВЕТИНА








Прва колекција ЗАВЕТИНА Посебна породична заветина (заштитни знак: две голубице у сунчевом спектру, цртеж Ратомира Пантића, из Зеленика) покренута је 1983. године и у њој је објављена књига Мирослава Лукића, Дневник за Сенковића, Београд, стр.176. У овој колекцији се објављују они рукописи који се нигде другде не могу појавити. Рукописи који годинама чаме у фиокама и који представљају најинтимнији глас писца који се ничим не може угушити.



Мала заветина објављује првенствено краће збирке приповедака, новела, прича.


Колекција Велика заветина објављује углавном романе.



Колекција Номоканон је окренута књигама есеја мањег обима, које се чувају унапред постављених замки књижевног тржишта и стреме синтези. Ускоро излази "Метафизика у белом" М. Лукића.


Заштитни знак колекције Прстен је српски прстен из XV века на коме су урезана два ждрала поред извора живота. Ову колекцију попуњавају дела савремених писаца (поезија,проза,драма), који већ иза себе имају неколико књига, али су услед разноразних околности недовољно познати најширој јавности. Објављене књиге: 1. Александар Лукић, ОСНИВАЧ ПОДЗЕМНЕ ПРЕСТОНИЦЕ, Београд - Пожаревац, 1991.стр.48, V. 2. Славиша Радовановић, ПРАЗНЕ ГОДИНЕ, Београд, 1993,стр.76.

Колекција Феникс истраживаће сасвим занемарене појаве и писце и доносити рукописе из рукописних заоставштина, без обзира на њихову жанровску припадност. Као прва књига ове колекције објављује се "Краљ Хомоља" анонимног Боре Мишљеновића (1919 -1977)



Колекција Паун објављиваће дела краћег обима уметничке књижевности, настојања која значе битан индивидуални помак у проучавању извесних тема мотива из митологије.
Колекцију Запис, чији јв заштитни знак слика посвсћеног храста попуњаваће првенствено дневници писаца, књига полемика и памфлета, као и она дела у којима се жанрови преплићу.
Колекција Вуков печат наставља Вуковим трагом. Као прва књига ове колекције појављује се књига краћих проза, награђена као рукопис на југословенском књижевном конкурсу најстаријег учитељског друштва у Србији (лозничког) Првом наградом, тј. "Вуковим пером". Вук је спремао за штампу, штампао, сакупљао претплатнике и присталице, организовао сарадњу слепаца и светских писаца, примао наук од неучених и немоћних и давао наук ученима и силнима, соколио савезнике и тукао противнике. Наше књижевнике - "дилетанте" и "фушере", како их је назвао 1834 - упућивао је не само на европске узоре него и на народне песме.

Колекција ГОВОР И ЈЕЗИК КУЛТУРНА СМОТРА НАРОДА, уз онај видљиви заштитни знак има и други: истоимену књигу Исидоре Секулић. "Где је људима завичај? пита Исидора. - Тамо где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до пос.ледњег спољног и унутрашњег трепета језичког ризумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву и село народ другог језика, завичају нишем је крај; они који се до дна и до краја разумеју родним језиком, кад јад додија, селе.Куда селе? Тамо где тамошњи људи до дна и до краја разумеју шта кажу досељеници ''. Ова колекција ће објављивати књиге есеја.


Kолекција Стара Европа објављиваће оне радове који се баве истраживањем митолошког наслеђа Старе Европе, Балјкана, фолклора, трансформацијама мита и древних књижевних врста у модерне песничке творевине.



Колекција Заштитна повеља објављиваће изворне рукописе, прве верзије, аутопортрете, апоркифе, антиромане, реминесценције, беседе, поеме, исповести, летописе, писма и маргиналије...





Kолекција Ројење: ceадбена игра окренута је првенствено писцима првих књига, али и свему ономе што буја на периферији културе и што, понекад, и није по укусу оснивача и уредника Заветина. Њен заштитни знак је слика највиталнијег органа матице. Израз је прагматске иницијативе, да се прошири «уско грло» издаваштва и прилика за све који желе да удруже свој дар и мар, без обзира на супростављеност њихових раса, порекла, политичких убеђења и естетских уверења.
Први пут објављено у књ. Flora de la munće: (краљ хомоља):
песме Боре Мишљеновића (1919 -1977) /
сакупио, средио и на свет издао Мирослав Лукић.
- Београд: Заветине, 1993 (Београд: нКњижевна мануфактура Лукић и Тодоровић).
- 50 стр. :илустр. : 19 цм. - (Колекција Феникс; 1)
Тираж 106. - Стр.: I -XX Додатак N 1 (У сусрет десетогодишњици постојања)
ISBN 86- 82255-02-2

Нема коментара:

Популарни постови

Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden

Nani Nani (Sephardic Lullaby) with lyrics ~ Hadass Pal-Yarden
Прелепо. Музика пробија све баријере,па и баријере језика. Али,како би добро било, да сте додали, макар у неколико реченица, сажетак ове романсе на српском, за оне који не знају тај језик на коме се пева, већ само свој матерњи... * Slavica Stefanovic 15.01.2017. 1 Одговори DRAGI , MIROSLAVE , PRIMEDBA VAM JE NA MESTU ..... RAZLOZI ZA TO POSTOJE , KADA BIH JE PREVELA , BILO BI KAO DA PRICAM NAJLICNIJU PRICU , PA , NI TO MOZDA RAZLOG NIJE , I LICNIJE OD NAJLICNIJEG JA ISPOVEDAM . MOZDA JE SAMO TAJ OSECAJ , TAJNE TUGE , CINI POSEBNOM ... MA KAKO , VERUJTE , CIM UZMOGNEM SOBOM , POPRAVICU TO , PREVODOM ....RADOST VAM OD , BOGA .... *** Драга Славице, мислио сам најкраће - само романса о... итд. иначе, још једном, хвала вам на указивању ...Таман посла да тражим још и да преводите, целу песму, било би то премного...свако добро и од бога благослов! *** Вази, УЦИНИЦУ тразено, РАДУЈУЦИ СЕ ... *** MOJ DEDA JE BIO POTOMAK SEFARDA , I UPRKOS POZIVU RABINA , KOJI JE BIO NEBLAGONAKLON PREMA , PEVANJU USPAVANKI , RADO MI IH JE PEVAO , KAO MALOJ DEVOJCICI . PAMTILA SAM IH , JER SAM RANO NAUCILA , DA SU ONI KOJE VOLIMO , KRATKO NA NASEM ZIVOTNOM PUTU . * OVU SAM ROMANSU NEOBICNO VOLELA , JER JE BILA SVE STO SAM TREBALA DA ZAPAMTIM ZA ZIVOT , A I ZBOG TOGA STO KOD SEFARDSKIH ROMANSI , VI MENJATE TEKST PREMA VRSTI TUGE , KOJU IMATE KAZATI .KASNIJE , SAM POREDILA SRPSKE USPAVANKE , SA OVIM , VEC POZNATIM I UVIDELA , DA TUGA UVEK IMA ISTU MELODIJU , MA NA KOM JE JEZIKU PEVALI . * NANI , NANI , KAO SRPSKO , NINA NANA ... dormu , dormu , je sefardski ladino , koji je specifican jezik , spanskih jevreja , izraz koji kaze , dormi , dormi , spavaj , spavaj ....majka. zena . Zena razgovara sa muzem , kome se ne obraca , vec to sto mu ima reci , kazuje u uspavanku svom sinu , koga uspavljuje .M uz se vraca od druge zene, a ona sinu peva , o delima oca njegova .peva detetu , spavaj duso , spavaj zivote, ali refren se menja, pominjuci njen jad, zbog nove ljubavi njenog muza i njenog novog bola . * poreklo romanse je, hispano hriscansko.ima melodicne tursko grcke paraleleali nosi i nemetricke muzicke karakteristike .JA JE BESKRAJNO VOLIM , KAO STO SU SVI MOJI SPANSKI PRECI , PROTERANI IZ SPANIJE KOJU SU TOLIKO NESRECNO LJUBILI , U SVAKU PESMU STAVLJALI , SMESAN , JAD I ZUC , ZA VOLJENNJEM ONOGA , GDE SU KAO I SVUDA BILI SAMO STRANCIKOJI SU PRESLI REHU , HEBREJI ... * A OPUTOVAVSI SVET , RAZUMETE , DA SMO SVI STRANCI NA ZEMLJI , I DA SA TOM PLANETOM I NEMAMO BAS MNOGO VEZE , I DA JE OPELO POSLEDNJE USPAVANKE , JEDINI PRAVI , PUT KUCI , NEBO -DA BAS TAMO I DA BAS KUCI .