Голи оток и пред научном Европом! Јелена МАТИЈЕВИЋ | 22. децембар 2016. 14:33 | Коментара: 5 . Докторат Београђанке Милице Прокић о ужасу логора први ван граница бивше Југославије. Рад одбранила 9. децембра на Одсеку за историју британског Универзитета у Бристолу
.jpg)
.jpg)
Милица Прокић,фото Н.Скендерија
_144x86.jpg)
ГОЛИ оток - телесна историја затворског острва и његових затвореника 1949 - 1956", наслов је доктората Београђанке Милице Прокић, који је 9. децембра одбранила на Одсеку за историју Универзитета у Бристолу у Енглеској!
Ово је први докторат о голооточким страдалницима одбрањен у Западној Европи, али и изван граница бивше Југославије.
Није случајно да се ова млада Београђанка посветила истраживању ужаса Голог отока. Њена породица - бака, деда, бакина сестра и њен муж, преживели су тортуру заточеништва у казаматима непослушних и политички неподобних, крајем четрдесетих и почетком педесетих година минулог века. Али, на неки начин, велики ослонац Миличином раду била су дела академика Драгослава Михаиловића, којем је јуче у Српској академији наука и уметности предочила резултат свог вишегодишњег рада. Био је то дирљив сусрет "судионика" - оног који је Голи оток преживео и младог научника који је истраживања голооточких страхота преточио у рад.
- То је, могу да кажем, историја телесне казне и историја телесног искуства заточеника - каже Милица Прокић. - Све оно кроз шта су прошли. Психичка присила кроз физичко малтретирање, како се то научно каже, "уникатна култура насиља" је југословенски ендем, јединствено примењиван у информбировским логорима. То је огроман, невероватан спектар најстрашнијег малтретирања и тешко је поверовати да су се такве ствари догађале.
Дневник баке, голооточанке Мирјане Лопичић Перпар, Милици је био први путоказ у ову тешку тему.
- Бака је пола године била, пре него што је депортована на Голи оток, заточена у Главњачи, београдском казамату који је уписан у сећање страдалника као један од најзлогласнијих - прича нам Милица. - У једној самици, 1951. године, била је чак 40 дана. Моја мама је, тада, имала три године, а баки су иследници говорили да ће је видети тек када дипломира. Да би сачувала разум, бака је гребала и цртала по зиду. Пошто је Главњача срушена, а налазила се на месту где је данашњи Природно-математички факултет, тај зид сам "градила" по бакином дневнику. И визуелно га "изградила" за дипломски рад на Ликовној академији у Београду. Тако је кренуло моје истраживање о Голом отоку.
ПОЧАСНИ ГОСТ НАУЧНOG СКУПAМного ми је важно што је овако млада научница из Србије успела да у Западној Европи докторира са темом о Голом отоку - рекао нам је јуче академик Драгослав Михаиловић. - Јер, не можемо се надати да ће се негде на Истоку разголитити та злогласна прича. Ми смо при САНУ направили и библиотеку "Голи оток" у којој већ има око 200 књига. На прошлом састанку Одбора за Голи оток, договорили смо се да, следеће године, организујемо научни скуп о Голом отоку, а доктор Милица Прокић биће наш почасни гост.
Наставило се, каже наша саговорница, тако што је желела да уради видео-есеј. Да би то остварила, интервјуисала је академика Драгослава Михаиловића, као и десетине голооточана.
- Када сам схватила вредност снимљеног материјала, питала сам стручњаке у Великој Британији шта да урадим, а они су ме посаветовали да га документујем кроз докторску тезу - каже Милица. - Тако сам и урадила, али сам уз изјаве и сведочења голооточана, за докторат искористила и многобројна документа из Архива Србије и Архива Југославије. Осим тога, као секундарне историјске изворе, користила сам и литературу која је остала од голооточана. Јер они су, у оним деценијама када се о томе није могло или смело посебно отворено говорити, на себе преузели задатак који је требало да раде историчари. Тај фонд чини више од 150 публикација, које помажу да се конструише свакодневно страдање на Голом отоку.
На Западу се, како каже наша саговорница, о голооточким страдањима врло мало зна, али верује да је њен докторат мали допринос да истина о Голом отоку допре у Европу.
Милица Прокић са ментором Академиком Драгославом Михаиловићем
- Има неколико колега који су у овој деценији почели да се баве овом темом са научне стране - прича нам Милица. - Раније, било је само двоје историчара који су се Голим отоком рубно бавили. Спомињу га, међутим, као пролазну фусноту бавећи се темом раскида Тита и Стаљина. Наводе, истина, да су због тог раскола неки људи робијали, кажу и да је то било тешко, али не иду у детаље и не баве се суштином. Верујем, ипак, да ће са мојим докторатом истина полако изаћи на видело.
ПСИХОАНАЛИЗА НАЧИНА ИСЛЕЂИВАЊА
Знам за неколико истраживача који нису из Србије, а бавили су се Голим отоком - каже Милица. - Пре две године, историја информбировских логора била је тема доктората Мартина Превишића на Филозофском факултету у Загребу. Са аспекта историје психијатрије, Голим отоком бави се и Ана Антић на Универзитету Биргберг у Енглеској. Њих је занимао начин испитивања људи и њен рад је у мају објављен у једној великој публикацији која се бави психоанализом испитивања политичких затвореника у Источној Европи. Недавно је изашла и књига Катарине Тачинске из Пољске о голооточкој књижевности и мемоаристици као посебној грани књижевности.
_144x86.jpg)
_144x86.jpg)
